Kao što života nikad dosta, tako i ljudi od nacionalnog primera poput Milana – Laneta Jovanovića. Igrača dubinski urezanog u istoriju ovdašnjeg i belgijskog fudbala kao dukat, a ne kao – novčić!
Otud, bez konvertibilnosti uoči večerašnjeg prijateljskog meča s Belgijom u Briselu i nedeljnog kvalifikaciono-ključnog s Bugarskom u Leskovcu. Naciji zanimljivijeg, stoga isprva i podsećanje na spektakularnu pobedu od 6:1 nad istočnim komšijom – 19. novembra 2008.
- Da li pamtim – s čuđenjem konstatuje. - Ko bi zaboravio prvenstveno oproštaj Sava Miloševića od reprezentativnog dresa, potom šest golova, dva promašena penala, pogođene prečku i stativu?! Fenomenalno smo igrali, ekipno. Svi mleli, bože sačuvaj... sve sa Berbatovom, Petrovom i kompanijom.
Desetkom ste bili čašćeni od novinara za dva gola i istovetno iznuđena penala, za poluvreme!?
- Bilo i prošlo... ne bih da recikliram teme, sad nebitne.
Laskala je, pretpostavljam?
- Kako nije...
A, tek kultna opaska počivšeg Radomira Antića na pres-konferenciji u Humskoj, posle utakmice „gledali smo najbolje poluvreme jednog igrača, otkad se otvorio JNA”!
- Prijala je, razumljivo, iako nisam uzimao zdravo za gotovo. Mister je bio pod utiskom veličanstvene pobede i, verovatno, preterao u hvaljenju.
Čemu skromnost?
- Nije u tome kvaka već u zaboravu ranijih impresivnih utakmica, veličanstvenih igrača, oskarovskih rola i senzacionalnih golova!
Podsećanja uvek imaju smisla, kao i patriotska želja da u Leskovcu neko od Stojkovićevih izabranika bude i upola učinkovitiji od vas, tad na „JNA”?
- Zbog čega analogija, kad imamo vrhunske igrače i strelce?! Majstore s loptom! Mitrovićem sam oduševljen, Sergeja Milinkovića Savića volim i šteta što neće igrati, Tadića obožavam... sve više i Živkovića. Favoriti smo, mnogo bolji od kvalitativno skromnih Bugara. Igraćemo na domaćem terenu, kud više – uz osmeh poentira.
Utakmica s Belgijom večeras u pravo ili u krivo vreme?
- Pitanje teško, dilema večita. Momci igraju u ozbiljnim klubovima, u napornom režimu takmičenja i količina odmora je individualna kategorija. Šta znam... Nije lako proceniti da li je bolje pauzirati pet-šest dana ili odigrati zahtevnu kontrolnu utakmicu, uz neizostavnu fizičku i mentalnu potrošnju.
PROBLEM U NAMA
Samouniženje i veličanje drugih je višedecenijski feler, naš.
- Problem je u nama, u našoj normalnosti da hvalimo rivale, glorifikujemo pojedince i sistem; u očekivanju da drugi briljiraju i pobeđuju. Rečju: olako se mirimo s ulogom autsajdera, umesto nametnemo kao favoriti. Ubi nas to, odvajkad.
Belgijanci su mnogo jaki, ako budu zapeli... eto, belaja!
- Smena generacija je na sceni... videćemo. S obzirom na moje dugo vreme van Belgije, nisam reprezentativno merodavan u proceni kakvoće njihovog državnog tima. Utiske delim kao i većina, dakle, ne znam kao nekad i najsitnije detalje o pojedinačnoj formi, atmosferi unutar ekipe, verovanju ili skepticizmu tamošnje javnosti, tretmanu. Znam da ima vrhunski potencijal i ekstremno kvalitetne igrače na određenim pozicijama, a i prilično komforno je prošla kvalifikacije za Evropsko prvenstvo u Nemačkoj. I još nešto: međusobni bilans je nepovoljan, pobeđivali su nas i na Marakani i gore, u Briselu. Stoga, velik respekt.
Donekle i strah, Stojković za bezmalo tri godine selektorovanja nije uspeo da oformi skladnu igru u odbrani?
- Ne zamerite, nikad nisam komentarisao struku ili sistem igre. Ponekad postoje određeni limiti i kolikogod se trudili ne možete mnogo više od datog potencijala. Lakše je gledati sa strane i donositi neretko nesuvisle zaključke, pogotovo o taktici. Problem da je samo u tome, svi bi igrali kao Brazilci, Francuzi...
Šta ako se očekivano budu razmahnuli Bakajoko, Doku, Lukaku, Openda, Trosar..?
- Ništa epohalno se ne bi dogodilo, utakmica je prijateljska.
Visok poraz, hipotetično gledano, mogao bi negativno da utiče na psihu reprezentativaca i igru u možda presudnom duelu s Bugarskom?
- Ma, neee... Taman posla, izuzetnih dvadesetak igrača imamo i, verujte, oba tima bi dobila Bugare! To je ista reprezentacija iz kvalifikacija za svetsko prvenstvo, kad je briljirala. Je l` tako? E, sad, dominantan utisak donekle kvare promenljive igre u utakmicama posle Portugalije, bile su daleko ispod lisabonskog nivoa usled neimanja adekvatnog kvaliteta na pojedinim pozicijama. Međutim... i pored određenih slabosti imamo odličan kvalitet. O-dli-čan!
Nemačka se nazire, dakle?
- Naravno... Utakmica s Bugarima je formalnost, matematička. Samo... i, ništa drugo!
NIKO KAO MITROVIĆ
Aleksandar Mitrović je nesvakidašnjim golgeterskim umećem i fabuloznim učinkom u reprezentaciji zavredeo posebno poglavlje, tek oduševljenje čuvenog Laneta.
- Mitar radi što nikad niko nije, u dresu reprezentacije. Niko-nikad, ni blizu! Koliko je samo postigao golova, ne kad je reprezentacija bila dominantna nego obrnuto. Koliko izmislio situacija, prelomio i rešio utakmica! Fe-no-me-na-lan!
Ništa manje i u Saudijskoj Arabiji...
- Njegova statistika je impresivna i u Aziji. I, niko od mnoštva svetskih igrača tamo nije ostavio upečatljiviji utisak od njega. Niko! Zato i slovi za jednog od najboljih napadača u Evropi.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
