ТЕМА ДАНА - Бег од „српске репрезентације”

Само лаици тврде да се у фудбалу дешавају случајности. Како си тренирао, тако ћеш и играти, како си се односио, биће ти враћено, како си размишљао тако ти се и догоди!

Лажне чињенице су јаке првог дана и остављају убојит траг, али време те трагове брише и показује ствари онакве какве заиста јесу, од којих се побећи не може.

Како је могуће, да баш сад, када селектор „А” репрезентације Босне и Херцеговине Саво Милошевић уиграва тим за бараж, на крају изгубљених квалификација, брод који тоне напуштају „највеће патриоте”: капитен Един Џеко и његови заменици Миралем Пјанић и Сеад Колашинац, заборављајући да ако затвориш сва врата великим и малим манама, истина ће остати вани и неће имати ко да је тражи?!

Први је „уморан од репрезентације” - његов став је у јавност БиХ пренео „портпарол” Елвир Баљић, бивши играч Реал Мадрида, речима 3. новембра, дан после саопштавања списка за Луксембург и Словачку, на којем се капитен и „дијамант” нашао:

– Един Џеко осећа да се ближи крај његове репрезентативне каријере и рекао ми је да га репрезентација умара и још додао: „удаљили смо се од циља с нашом тренутном ситуацијом у групи. Гледамо само ка баражу. Разговарао сам са селектором, можда нећу играти утакмице квалификација за Европско првенство у новембру. То ме озбиљно умара”.

Милошевић је имена својих „ратника” саопштио 2. новембра, а званични сајт Фудбалског савеза БиХ је тада објавио његову изјаву. Преносимо је изворно:

„Списак за наредне две утакмице је прелиминарни и подложан је променама, с обзиром на то да сви момци имају бар још по две утакмице у својим клубовима. За ово окупљање смо позвали и четири нова играча за које верујемо да могу да донесу додатни квалитет на овај већ који имамо. Kао што сам већ причао и раније, нема пријатељских утакмица када је национални тим у питању, али ове две можемо сматрати припремним за оно што нас чека у марту. Надам се да ће сви момци бити здрави до окупљања и да нећемо имати проблема са повредама”.

Седам дана касније, када је већ било јасно за Џеку и Пјанића, Савез је ћутао, нису се оглашавали ни играчи, али је на званичној веб презентацији Савез пренео „портпаролску” изјаву селектора Милошевића:

- Недостајаће нам Џеко и Пјанић у предстојећа два меча. Kапитен је замолио да га поштедимо и договорили смо се да он пропусти ове сусрете. У утакмицама са Луксембургом и Словачком свакако желимо да испробамо неке друге варијанте и да се што боље спремимо за бараж који нас очекује у марту. Пјанић ће окупљање пропустити због повреде.

Откуд, по договору, уморни Џеко, уопште на селекторовом списку? Друга двојица са Милошевићевог списка су повређени, Пјанић „на прву”, а Колашинац „са задршком”!? (Нешто пресликано се догађало и приликом заказивања пријатељске утакмице са Русијом у Санкт Петербургу прошле године у којој је Фудбалски савез БиХ изгубио сав кредибилитет).

Налази никада не лажу, али дијагноза може да буде дискутабилна - каже струка докторска! У спорту се лицемерство „плаћа” вишеструко и болно је!

Пјанић је био споран још код селектора Ивајла Петева, на видео снимцима по друштвеним мрежама, са наргилом у полумраку „диско” клубова. Прошлог месеца у Лихнтенштајну, у димној завеси босанског фанатизма Џеки су „предавање држали” хулигани са фантомкама уз претеће гестикулације, а Колашинац? Никад није добро бити трећи вођа, пред „пољем љиљана”, пардон „процветалим” трибинама. То се на овдашњем језику каже: „ни лук јео, ни лук мирис’о”.

Историјат свих ратова говори да су хероји одавно под земљом, а да кукавице настављају њихову мисију, са генералским чиновима.

Селектор Саво Милошевић је најавио максималну тактичку дисциплину и игру на резултат као припрему за оно најважније – бараж за Европско првенство у Немачкој у марту наредне године. Како ће селектор Саво, Партизановац, навијач Жељезничара и Хајдука, направити тактику за најважније сусрете „Змајева” у последњих десет година, када неће на терену имати „спој” новопозване младости и искуства на које не може да рачуна у „генералној проби”?

Дође „Босанац” из Београда у Сарајево, а све „локалне патриоте” одједном заузете, имају преча посла него што је то играње за “српску репрезентацију”: председник, селектор, први помоћник, тренер голмана, директор, селектор младих, директор развојног центра… Све Срби! То је босанско-херцеговачкој јавности, као стручни консултант на БХТ1, „открио” Марко Топић, некадашњи репрезентативац „Дејтонске земље”.

Јања јесте подрињско муслиманско место, али је географски у Републици Српској!

Саво Милошевић није наиван човек, али јесте, можда, дезинформисан, или је заборавио како је као Југословен 2002, односно као Србин и Црногорац 2004. гостовао на Кошеву и каква га је „част” с трибина дочекала? Треба се чувати свих оних којима је родољубље уносан занат!

О Милошевићима се, у данашњем „мултинационалном”, а некад олимпијском граду, који се срамно одрекао Ивице Осима, исто мисли, ма како год се он звао, био миротворац 1995. или први стрелац Европског првенства 2000. То се никада променити неће, а о томе је, својевремено, беседио и Владика Николај Велимировић.

Како баш сада, када је „свима стало” до успеха репрезентације, да „Змајеви” изгубе три водећа човека на терену и то управо код селектора Милошевића? С Бугарином Ивајлом Петевом, Сарајлијом Фаруком Хаџибегићем и Мостарцем Мехом Кодром није било ни умора, ни повреда… Можда је кључ одговора у карактеру утакмица, Милошевић „игра” формално, а његови претходници су „наступали” тамичарски?!

Далеко је Видовдан, на који се све види – први март је ипак, календарски, ближи!