Господар свих рeкорда – Новак Ђоковић!

Седам титула на завршном мастерсу, осам година најбољи тенисер године, 400 недеља на врху светске листе, 40 трофеја на турнирима из серије 1.000, злато вредно 24 карата илити 24 грен слем пехара – све највредније рекорде у белом спорту држи само један чаробњак с рекетом – Новак Ђоковић.

Велики број достигнућа била су у његовом власништву и пре изванредног тријумфа у Торину. Пред почетак надметања величанствених осам у Италији, као дан је било јасно да српски ас напада импресивне резултате – зато што је ловац на рекорде. Један од њих био је и највише трофеја на завршном мастерсу. Тај подвиг је до недеље делио са Роџером Федерером. Такође је оборио сопствени рекорд за већину сезоне на првом месту – сада има осам.

Рекордни постоје да би били оборени. Поставља се питање да ли ће неко икада тако владати белим спортом као Ноле. Између осталог, Србин је прошао неколико генерација. Водио је рововске битке с Федерером и Рафаелом Надалом – издржао, показао да је најбољи и наставио даље. Дошла је на ред нова, време Доминика Тима, Александра Зверева, Григора Димитрова и осталих. Настрадали су од немилосрдности Ђоковића и његовог рекета. Налетели су у време, кад је Ноле јурио већину рекорда, који су тада држали Роџер и Рафа. Нико није могао да га заустави. Сезоне су пролазиле, Новак је редом освајао скоро све што се може освојити. Поједини тениски стручњаци и кричари прошле године почели су полако да испраћају Новака у пензију. Главни адут против тада 35-годишњег ветерана из Србије били су им млади лавови – Карлос Алкарас, Холгер Руне, Јаник Синер...

Од почетка сезоне било је јасно да ће Новак нападати све могуће рекорде. Ево, 11 месеци касније остварио је циљеве и утолио глад за трофеје, бар за ову годину. Најбитније од свега доказао је свима -  да није готово, док он не каже крај. Откад је померио готово све границе белог спорта, Ноле сада игра сам против себе – против својих достигнућа.

Полуфинални и финалну меч у Торину, с Алкарасом и Синером доказ су да млади лавови нису ни близу најбољег свих времена. Колико је Ноле у овом тренутку испред свих, најбољи доказ је чињеница да је у Торину победио сва три кандидата за велику тројку будућности – Рунеа, Алкараса и Синера. Први меч је изгубио од Италијана, али га је у другом потпуно декласирао. Још једна изненађујућа чињеница - Ђоковић је савладао противнике у последња два, најважнија, меча завршног турнира. Ни Алкарас, ни Синер нису успели да га сломе. Дакле, није куцнуо час да се преда штафета. Главну реч и даље има Ноле. Не треба заборавити да је највеће ривале Федерер и Надал оставио далеко иза себе – и то „само“ за једну сезону.

Ђоковић и даље не стаје, Федерер је одавно у пензији, Надал је ближи том статусу због повреде него некадашњој форми. А млади лавови треба још много да се зноје. Имао је Новак поруку за њих из Торина:

- Морају да играју свој најбољи тенис да би ме победили. Што више побеђујем, све више расте ова аура непобедивости. Јаник је сјајан момак, заслужује успех и мора да настави, на правом је путу, нисам једини који мисли да може да освоји слем и да буде први на свету. Изненадио бих се да се то не деси, не знам које године и тако, Руне, Алкарас и он су следећа велика тројица и носиће овај спорт у будућности. Издржаћу докле год могу.

„Тако ти је у животу броја 1, увек жели више“ – казао је Горан Иванишевић после Новакове победе у финалу Торина.

Кад се подвуче црта, Новак је истакао да му је ова импресивна сезона једна од најбољих, не и најбоља. Ево и зашто:

- Могу да освојим сва четири грен слема и злато на Олимпијским играма. Амбиције се не мењају, имам жељу, посвећеност, тело ме савршено слуша, имам сјајан тим око себе, мотивацију за највеће турнире. Не напушта ме нспирација да идем даље. Следеће године су и Олимпијске игре. Не знам да ли ћу следеће године бити тако добар као ове, али ћу задржати менталитет – истакао је Ђоковић на конференцији за медије после финала.

Поред тога 2024. Новака чекају следећи изазови: Од 109 победа Џимија Конорса на турнирима дели га само девет пехара. Тај рекорд постоји 34 године, легендарни Американац га је поставио 1989. кад је освојио титулу у Тел Авиву. Исто важи и за рекорд по броју трофеја на Ју-Ес опену – поставио га је и Конорс, још 1983. Истим резултатом могу да се похвале Пит Сампрас и Федерер. Овај рекорд важи за Опен еру, јер је било играча који су освојили овај куп седам пута, али на самом почетку тениске историје. Следеће године Новак би чак могао да се изједначи са Федерером са осам пехара на Вимблдону, али и да коначно освоји ту златну медаљу на Олимпијским играма у Паризу, коју је толико дуго јурио.