Gospodar svih rekorda – Novak Đoković!

Sedam titula na završnom mastersu, osam godina najbolji teniser godine, 400 nedelja na vrhu svetske liste, 40 trofeja na turnirima iz serije 1.000, zlato vredno 24 karata iliti 24 gren slem pehara – sve najvrednije rekorde u belom sportu drži samo jedan čarobnjak s reketom – Novak Đoković.

Veliki broj dostignuća bila su u njegovom vlasništvu i pre izvanrednog trijumfa u Torinu. Pred početak nadmetanja veličanstvenih osam u Italiji, kao dan je bilo jasno da srpski as napada impresivne rezultate – zato što je lovac na rekorde. Jedan od njih bio je i najviše trofeja na završnom mastersu. Taj podvig je do nedelje delio sa Rodžerom Federerom. Takođe je oborio sopstveni rekord za većinu sezone na prvom mestu – sada ima osam.

Rekordni postoje da bi bili oboreni. Postavlja se pitanje da li će neko ikada tako vladati belim sportom kao Nole. Između ostalog, Srbin je prošao nekoliko generacija. Vodio je rovovske bitke s Federerom i Rafaelom Nadalom – izdržao, pokazao da je najbolji i nastavio dalje. Došla je na red nova, vreme Dominika Tima, Aleksandra Zvereva, Grigora Dimitrova i ostalih. Nastradali su od nemilosrdnosti Đokovića i njegovog reketa. Naleteli su u vreme, kad je Nole jurio većinu rekorda, koji su tada držali Rodžer i Rafa. Niko nije mogao da ga zaustavi. Sezone su prolazile, Novak je redom osvajao skoro sve što se može osvojiti. Pojedini teniski stručnjaci i kričari prošle godine počeli su polako da ispraćaju Novaka u penziju. Glavni adut protiv tada 35-godišnjeg veterana iz Srbije bili su im mladi lavovi – Karlos Alkaras, Holger Rune, Janik Siner...

Od početka sezone bilo je jasno da će Novak napadati sve moguće rekorde. Evo, 11 meseci kasnije ostvario je ciljeve i utolio glad za trofeje, bar za ovu godinu. Najbitnije od svega dokazao je svima -  da nije gotovo, dok on ne kaže kraj. Otkad je pomerio gotovo sve granice belog sporta, Nole sada igra sam protiv sebe – protiv svojih dostignuća.

Polufinalni i finalnu meč u Torinu, s Alkarasom i Sinerom dokaz su da mladi lavovi nisu ni blizu najboljeg svih vremena. Koliko je Nole u ovom trenutku ispred svih, najbolji dokaz je činjenica da je u Torinu pobedio sva tri kandidata za veliku trojku budućnosti – Runea, Alkarasa i Sinera. Prvi meč je izgubio od Italijana, ali ga je u drugom potpuno deklasirao. Još jedna iznenađujuća činjenica - Đoković je savladao protivnike u poslednja dva, najvažnija, meča završnog turnira. Ni Alkaras, ni Siner nisu uspeli da ga slome. Dakle, nije kucnuo čas da se preda štafeta. Glavnu reč i dalje ima Nole. Ne treba zaboraviti da je najveće rivale Federer i Nadal ostavio daleko iza sebe – i to „samo“ za jednu sezonu.

Đoković i dalje ne staje, Federer je odavno u penziji, Nadal je bliži tom statusu zbog povrede nego nekadašnjoj formi. A mladi lavovi treba još mnogo da se znoje. Imao je Novak poruku za njih iz Torina:

- Moraju da igraju svoj najbolji tenis da bi me pobedili. Što više pobeđujem, sve više raste ova aura nepobedivosti. Janik je sjajan momak, zaslužuje uspeh i mora da nastavi, na pravom je putu, nisam jedini koji misli da može da osvoji slem i da bude prvi na svetu. Iznenadio bih se da se to ne desi, ne znam koje godine i tako, Rune, Alkaras i on su sledeća velika trojica i nosiće ovaj sport u budućnosti. Izdržaću dokle god mogu.

„Tako ti je u životu broja 1, uvek želi više“ – kazao je Goran Ivanišević posle Novakove pobede u finalu Torina.

Kad se podvuče crta, Novak je istakao da mu je ova impresivna sezona jedna od najboljih, ne i najbolja. Evo i zašto:

- Mogu da osvojim sva četiri gren slema i zlato na Olimpijskim igrama. Ambicije se ne menjaju, imam želju, posvećenost, telo me savršeno sluša, imam sjajan tim oko sebe, motivaciju za najveće turnire. Ne napušta me nspiracija da idem dalje. Sledeće godine su i Olimpijske igre. Ne znam da li ću sledeće godine biti tako dobar kao ove, ali ću zadržati mentalitet – istakao je Đoković na konferenciji za medije posle finala.

Pored toga 2024. Novaka čekaju sledeći izazovi: Od 109 pobeda Džimija Konorsa na turnirima deli ga samo devet pehara. Taj rekord postoji 34 godine, legendarni Amerikanac ga je postavio 1989. kad je osvojio titulu u Tel Avivu. Isto važi i za rekord po broju trofeja na Ju-Es openu – postavio ga je i Konors, još 1983. Istim rezultatom mogu da se pohvale Pit Sampras i Federer. Ovaj rekord važi za Open eru, jer je bilo igrača koji su osvojili ovaj kup sedam puta, ali na samom početku teniske istorije. Sledeće godine Novak bi čak mogao da se izjednači sa Federerom sa osam pehara na Vimbldonu, ali i da konačno osvoji tu zlatnu medalju na Olimpijskim igrama u Parizu, koju je toliko dugo jurio.