Саво Милошевић некада прослављени голгетер и репрезентативац три национална тима: СР Југославије, Србије и Црне Горе и Србије, некадашњи рекордер по броју наступа је четврти селектор на клупи „А” тима Босне и Херцеговине у последњих мање од годину дана.
После бугарског стручњака Ивајла Петева који је довео „Змајеве” у „А” дивизију УЕФА Лиге нација, а истекли уговор му није продужен на клупу репрезентације „Дејтонске земље” сео је легендарни Фарук Хаџибегић и водио је екипу у четири утакмице минулих квалификација за Европско првенство у Немачкој 2024. године.
Споразумно је раскинут уговор између њега и Савеза. Потом је шансу „из нафталина” добио спорни и са Савезом 15 година завађени Мехо Кодро чији је мандат трајао свега два меча, па је смењен. Тачније његов селекторски извештај Извршни одбор ФС БиХ није прихватио.
После четири утакмице на клупи „Змајева”, победе против Лихтенштајна (2:1) и пораза од Португалије (0:5), Луксембурга (1:4) и Словачке (1:2) Саво Милошевић се нашао на удару навијача, тачније „БХ фанатикоса” који су на свим поменутим утакмицама палили бакље, убацивали у терен, правили прекиде, сејали мржњу, празнећи касу „кровног” Савеза из Сарајева.
Узалудно је било Савино неукусно додворавање Сарајеву, потенцирање да је Босанац, истицање да воли Босну, да осећа припадност „нацији”… Једноставно, тај ексклузивитет њему, ни било коме другом из Републике Српске (Саво је рођен на територији овог ентитета, у Бијељини), а поготово ономе ко долази из Београда – не припада!
БЕЗ КОМЕНТАРА ЗА СКАНДИРАЊЕ
Селектор Милошевић је уигравао некомплетну репрезентацију за бараж, а након сусрета са Луксембургом и Словачком је изјавио:
– Што се тиче скандирања навијача, немам коментар. Kо дође на стадион има право да виче шта хоће, ја не могу с тим да се бавим. Стекао сам јасну слику о томе ко су момци који могу. Отписаћемо сигурно 7-8 играча, а вероватно и више. Било је доста непредвиђених ситуација. Рахмановић се доказао прошли пут и он ће бити у списку за март. Тахировић је један од пет који имају два жута картона. Да је добио трећи, не би могао играти у баражу. Што се тиче Башића, можемо сви бити задовољни. Мујакић има неке лимите у техници и тактици, али његов однос је такав да је он ратник и на њега ћу сигурно рачунати у марту.
Први меч баража сигурно неће играти Ренато Гојковић због црвеног картона, али видећемо да ли ће да буде на Савином списку?
Заблуде Саве Милошевића и наивност коју је показао у „свом” Сарајеву, из ко зна каквих потреба и побуда, „награђене” су у недељу хорски са трибина зеничког „Билиног поља”, уочи почетка утакмице против Словачке: „Саво одлази!”
Порука „Босанцу” и одговор на његово улизивање онима који емоције немају је била више него јасна! Та очекивања нису нимало изненађење, као ни поруке: „Савез напоље!”
Једноставно, створила се негативна атмосфера у и око репрезентације коју су многи нереално фудбалски преценили, а данашња Босна и Херцеговина играче попут оних који су 2014. изборили пласман на Светско првенство у Бразил једноставно нема. О томе је у јуну ове године говорио и легендарни Сафет Папе Сушић, једини селектор који је одвео БиХ на једно велико такмичење.
– Ми немамо екипу која је у стању да одигра у три дана две утакмице у јаком ритму. Истина је да се мало заваравамо. Читао сам изјаве играча и селектора пре утакмица где смо сви хвалили нашу екипу, али истина је да ми немамо квалитет у овом тренутку. Словачка је боља репрезентација у овом тренутку од нас. Треба покушати борити се до краја, покушати да се не деси права брука, да на крају квалификација не буде један Луксембург испред нас. Kако је кренуло, врло лако би могло да се деси – готово пророчки је поручио тада Сафет Сушић, након пораза од Луксембурга (0:2) у Зеници.
У групи „Ј” квалификација за ЕП у Немачкој само је слабашни Лихтенштајн био иза „Змајева” који су га победили два пута, као и Исланд (3:0) на почетку такмичења. Остало све сами порази, па и од тог Луксембурга – у оба наврата!
Лавина незадовољства и шовинистичко оргијање на утакмицама репрезентације БиХ почело је с мандатом Саве Милошевића. Први од играча се огласио Кенан Кодро (30), син Мехе Кодре кога је отац ставио на списак за мечеве против Лихтенштајна (2:1) и Исланда (0:1). Он је јавно позивао саиграче да се јавно огласе, бојкотују репрезентацију…
– Рекао сам оно што осећам. Био сам члан репрезентације седам година, а сада је био тренутак да одем. Морао сам то да урадим због начина на који су мог оца, некада капитена репрезентације, отерали из националног тима. Сви знају шта је проблем, али док играчи не проговоре никада се ништа неће променити. Тим мора да има подршку и ресурсе, али тренутно то немају од Савеза и зато сам отишао – рекао је Kенан Kодро мађарским медијима након инаугурације Саве Милошевића за селектора.
Онда је селектор Милошевић на списак играча за последње две утакмице против Луксембурга у гостима и Словачке у Зеници ставио најискусније и фудбалере са најдужим стажом капитена Едина Џеку и његове заменике Миралема Пјанића и Сеада Колашинца, али се они нису одазвали!?
Оправдање је било – умор и повреде и то баш у тренутку када је Саво најавио уигравање за мартовски бараж. Никад нико очекивао није да ће Кенан, Един, Миралем, Сеад… бежати од репрезентације БиХ и рушити је! Управо се то дешава, баш као и 2008. године када је такође са клупе „Змајева” смењен Мехо Кодро, а трибине „украшавала” парола – „Савез напоље!”
„Отровне стрелице” Вахида Халихоџића, Мехе Кодре, Марка Топића, Елвира Болића, Менсура Догана, Сергеја Барбареза, Влатка Главаша… упућене на рачун селектора Саве Милошевића и челника Савеза, поготово оних из Републике Српске, тешко је и побројати. Оне нису спортски, већ продукт мржње!
Да ли је Саво Милошевић, који се ни реторички није баш најбоље сналазио у анализама својих утакмица, залетео и да ли је знао где и у шта долази, остаће тајна, бар за сада?!
А док не сазнамо једино остаје да на повике руље „Саво одлази”, Република Српска каже „Саво остани”! Све иде како треба, у жељеном смеру…
МЕХО КОДРО ВЕЋ РУШИО САВЕЗ!
Мехо Кодро је већ једном рушио репрезентацију и Фудбалски савез БиХ, било је то 2008. године када је смењен са места селектора после само две утакмице, јер није желео да игра пријатељски меч у Ирану с којим Савез из Сарајева имао посебан и финансијски вредан уговор.
Тада су на страну Кодре, озмеђу осталих, стали: Елвир Болић, Сергеј Барбарез, Един Мујчин, Мухамед Коњић, Мирза Варешановић, Ведин Мусић, Анел Карабег, Мирсад Дедић, Мирсад Бешлија, Самир Муратовић, Предраг Пашић, Нермин Шабић… Ревијална утакмица „За спас фудбала БиХ – Кодро, Бола и пријатељи” одиграна је 1. јуна 2008. године на Кошеву пред 15.000 гледалаца и на њој је наступила већина репрезентативаца.
Исти дан у Зеници је одиграна званична пријатељска утакмица БиХ – Азербејџан (1:0) пред 100 гледалаца, домаћина је с клупе предводио Денијал Пирић, а једини погодак је постигао Стево Николић. За БиХ су наступили: Јасмин Бурић, Мехмедалија Човић, Властимир Јовановић, Бојан Регоје, Борис Панџа, Јусуф Дајић, Един Хусић, Желимир Теркеш, Младен Жижовић, Адмир Агановић, Синиша Николић, Адис Нурковић, Јосип Топић, Стево Николић, Харис Ханџић, Јосип Лукачевић, Сенад Лулић, Кенан Чејвановић и Дарио Пурић.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
