На данашњи дан пре сто година је рођена легенда Партизана: Чик погоди ко је најбољи

На данашњи дан пре тачно 100 година у Загребу је рођен Златко Чајковски, легенда Партизана и, по мишљењу плејаде саиграча, најбољи југословенски фудбалер свога времена.

Лопта му је испунила детињство, касније и живот. Био је омаленог раста, веома жив, окретан, брз, необично издржљив.

С надимком Чик брзо је крчио пут до афирмације. Као јуниор ХАШК-а већ је носио дрес првотимца. Почео је као центархалф, убрзо прекомандован на десног халфа, позицију до краја каријере.

Уочи Другог светског рата био је члан омладинске репрезентације Југославије. Крајем 1945. дошао је у Хумску и, како констатују аутори књиге „Партизанова школа фудбала”, на најеминентнији начин једну деценију бранио црно-беле боје. Статистика каже: 383 утакмице, 75 голова.

Чајковски је у то доба био незамењиви члан државног тима, укупно – 55 мечева. Врхунац: играо је за тим Европе чувену утакмицу против Енглеске (4:4)!

Ипак, пријатељска утакмица за Партизан са „страшним” Хонведом (Грошич, Лантош, Будаи, Божик, Хидегкути, Пушкаш, Цибор...) у Будимпешти по сопственом признању била му је и важнија:

- Мој директни ривал је био славни Пушкаш, међутим, ја сам тај меч друкчије схватио: мој противник је био Божик! То многи нису разумели, чак ни Шпиц. А све је било у домену таштине. Божик је био комплетан фудбалер, сјајан техничар, организатор игре и уз Хидегкутија идеолог Хонведа и мађарске репрезентације.

Фудбалски стручњаци Европе су били подељени: за једне сам ја био први халф нашег континента, за друге Божик. И ја сам ту утакмицу играо за себе, односно хтео сам да покажем ко је бољи од нас двојице. Играо сам у заносу, водио сам игру, одигравао са много фантазије, шутирао, дрибловао... И при томе оставио доста слободе Пушкашу. Велики мајстор је то лукаво умео да искористи: један гол је дао, а други припремио Кочишу.

С друге стране, Бобек се поигравао са Божиком. Никад нисам видео Штефа да је неког светског аса толико понизио као што је учинио са Божиком. Увече, на банкету у хотелу „Маргит Сигет” здравицу је држао Густав Шебеш, творац оне славне мађарске репрезентације из педесетих година коју је свет звао „лаком коњицом мајора Пушкаша”. И рекао је нешто што ме је усрећило. „Данашња утакмица је била фудбалски ватромет југословенских и мађарских велеиграча. Хонвед је победио (4:2), али је резултат могао бити исти и у корист Београђана. Оно што су гледаоци видели дуго неће заборавити. А за мене је ова утакмица била интересантна и с друге стране: решио сам дилему ко је најбољи халф Европе! До данас сам мислио да је то Божик, сад кажем: не, то је Чик.

Аплауз је био снажан. Блажено сам се смешио, био сам пресрећан...

Као што све сјајно у животу има и своју опору страну, тако је и овај мој тријумф био осенчен Иљешовом критиком. Он ми је пребацио што нисам „избацио” из игре Пушкаша већ сам лично истицање ставио испред интереса тима. Признајем, Стари је био у праву...”

НАПОМЕНА: Причу како је супруга средином шездесетих одговорила Златка Чајковског да не напусти Бајерн и постане тренер Барселоне читаћете другом приликом...