Близанци Виктор и Мате Немеш још пре неколико година били су овенчани светском славом, титулама планетарних шампиона и многим другим одличјима. У светском рвању постоје браћа са трофејима, не и близанци, а кад смо селектора српских селекција др Милорада Докманца, упитали да ли зна да у некој земљи постоје близанци, брат и сестра, који су репрезентативци, као што је случај код нас, уследио је, уз осмех, одговор:
- Знам да мислите на младе репрезентативце Емилију и Огњена Јаковљевића, рођени су последњег дана јула 2005. године и из спортске су породице, сјајна деца. После разговора са њиховом мајком Соњом, на неком од турнира у Загребу, написао сам приручник: „Родитељи и деца у спорту”. Огњен је био на сениорским репрезентативним припремама и сад ће да иде на базичне у Шпанију. Емилија је, иако најмлађа у категорији, била запажена на сениорском Светском првенству у Београду.
Млади Јаковљевићи тренирају у Војвођанској рвачкој Академији у Кањижи и, кад немају школских обавеза, све време су на струњачи. Разговор с близанцима из Крагујевца, текао је уз заједничка питања.
Зашто сте одабрали рвање?
Огњен: Желео сам да тренирам неки од борилачких спортова, покушао сам и неке друге и кад сам крочио на струњачу, дилеме су нестале.
Емилија: Пре непуне три године одлучила сам да се опробам у рвању, све због брата, видела сам да му се свиђа и кренула сам његовим путем.
Имали сте тренера који је могао да вас посаветује, можда и узора?
Огњен: То је Ненад Живојиновић, од првог дана. Што се узора тиче, немам га. Желим да будем свој и најбољи на свету.
Емилија: Тренер Живојиновић из РК Крагујевац од почетка је са мном и за мене је увек ту. Тако је и за Огњена, без обзира што смо сад у Академији у Кањижи. Што се узора тиче, за сестру је брат увек узор, поготову кад је као Огњен.
Да ли сте задовољни досадашњим резултатима?
Огњен: Може увек боље, то слушам од старијих и сам знам. Задовољан сам и идем постепено, не журим. Јуниорски сам првак Србије (до 20 година) и у конкуренцији млађих сениора (до 23 године), победник сам и сениорског Купа, осми на јуниорском првенству Европе, десети на Светском у категорији до 72 килограма.
Емилија: Учествовала сам на Светском сениорском шампионату и не могу рећи да сам задовољна и незадовољна. Некад је добро, некад дође до пада, али увек устанем и идем даље.
Из породице црпите подршку и енергију?
Огњен: Сестра и ја смо од пете године у спорту. Увек смо од родитеља имали подршку.
Емилија: Спортска смо породица и много смо срећни због тога. Тата и мама су највећа подршка на свету. Ту је и Огњен и млађа сестра Хелена.
Похађате завршну годину средње школе?
Огњен: Ишао сам у Другу крагујевачку Гимназију, преласком у рвачку Академију у Кањижи, уписао сам четврти разред у Суботици. Извесно је да ћу уписати неки од Факултета, школа и спорт могу заједно, кад се добро планира.
Емилија: Још увек нисам сигурна шта ћу студирати...
Који су Вам спортски циљеви?
Огњен: Желим да будем светски шампион.
Емилија: Олимпијске игре су циљ. Желела бих да чујем химну Србије на неком од европских и светских шампионата.
Како је живети далеко од куће?
Огњен: Преласком у рвачку Академију, дефинитвно сам живот посветио рвању. Имамо подршку Рвачког савеза Србије, Рвачког савеза Централне Србије, породице и више не тражимо.
Емилија: Живот у рвачкој Академији је одлично организован, све је испланирано, од школе, учења, тренинга, исхране...
СЕСТРА ПЛИВАЧИЦА, МАМА И ТАТА ТРЕНЕРИ БОДИ БИЛДИНГА
Поред Огњена и Емилије, Соња и Роберт Јаковљевић имају и ћерку Хелену. Има 10 година и тренира пливање. Била је победник школског окружног такмичења. Отац Роберт био је трећи на првенству Европе у боди билдингу, и вишеструки првак Србије. Соња и Роберт су лиценцирани тренери бодибилдинга, фитнеса и аеробика.
- Оги и Ема су рођени мало раније, ћерка је старија три минута и била је тежа 300 грама. Није ми било свеједно кад су отишли у Кањижу. Знате како је, мајка је увек мајка. Првих месеци сам била забринута, што је време одмицало, било је лакше и сад сам срећна, јер су они срећни. Кад је њима добро, добро је и мени и Роберту. Кад некад, скокну до куће, као да је кроз њу прошао торнадо. Кад су на такмичењима која су ближе, обавезно идемо да их бодримо, деца су деца и увек то остају - поручила је Соња Јаковљевић, мајка српских рвачких талената.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
