Ognjen i Emilija - potencijal za buduće uspehe

Blizanci Viktor i Mate Nemeš još pre nekoliko godina bili su ovenčani svetskom slavom, titulama planetarnih šampiona i mnogim drugim odličjima. U svetskom rvanju postoje braća sa trofejima, ne i blizanci, a kad smo selektora srpskih selekcija dr Milorada Dokmanca, upitali da li zna da u nekoj zemlji postoje blizanci, brat i sestra, koji su reprezentativci, kao što je slučaj kod nas, usledio je, uz osmeh, odgovor:

- Znam da mislite na mlade reprezentativce Emiliju i Ognjena Jakovljevića, rođeni su poslednjeg dana jula 2005. godine i iz sportske su porodice, sjajna deca. Posle razgovora sa njihovom majkom Sonjom, na nekom od turnira u Zagrebu, napisao sam priručnik: „Roditelji i deca u sportu”. Ognjen je bio na seniorskim reprezentativnim pripremama i sad će da ide na bazične u Španiju. Emilija je, iako najmlađa u kategoriji, bila zapažena na seniorskom Svetskom prvenstvu u Beogradu.

Mladi Jakovljevići treniraju u Vojvođanskoj rvačkoj Akademiji u Kanjiži i, kad nemaju školskih obaveza, sve vreme su na strunjači. Razgovor s blizancima iz Kragujevca, tekao je uz zajednička pitanja.

Zašto ste odabrali rvanje?

Ognjen: Želeo sam da treniram neki od borilačkih sportova, pokušao sam i neke druge i kad sam kročio na strunjaču, dileme su nestale.

Emilija: Pre nepune tri godine odlučila sam da se oprobam u rvanju, sve zbog brata, videla sam da mu se sviđa i krenula sam njegovim putem.

Imali ste trenera koji je mogao da vas posavetuje, možda i uzora?

Ognjen: To je Nenad Živojinović, od prvog dana. Što se uzora tiče, nemam ga. Želim da budem svoj i najbolji na svetu.

Emilija: Trener Živojinović iz RK Kragujevac od početka je sa mnom i za mene je uvek tu. Tako je i za Ognjena, bez obzira što smo sad u Akademiji u Kanjiži. Što se uzora tiče, za sestru je brat uvek uzor, pogotovu kad je kao Ognjen.

Da li ste zadovoljni dosadašnjim rezultatima?

Ognjen: Može uvek bolje, to slušam od starijih i sam znam. Zadovoljan sam i idem postepeno, ne žurim. Juniorski sam prvak Srbije (do 20 godina) i u konkurenciji mlađih seniora (do 23 godine), pobednik sam i seniorskog Kupa, osmi na juniorskom prvenstvu Evrope, deseti na Svetskom u kategoriji do 72 kilograma.

Emilija: Učestvovala sam na Svetskom seniorskom šampionatu i ne mogu reći da sam zadovoljna i nezadovoljna. Nekad je dobro, nekad dođe do pada, ali uvek ustanem i idem dalje.

Iz porodice crpite podršku i energiju?

Ognjen: Sestra i ja smo od pete godine u sportu. Uvek smo od roditelja imali podršku.

Emilija: Sportska smo porodica i mnogo smo srećni zbog toga. Tata i mama su najveća podrška na svetu. Tu je i Ognjen i mlađa sestra Helena.

Pohađate završnu godinu srednje škole?

Ognjen: Išao sam u Drugu kragujevačku Gimnaziju, prelaskom u rvačku Akademiju u Kanjiži, upisao sam četvrti razred u Subotici. Izvesno je da ću upisati neki od Fakulteta, škola i sport mogu zajedno, kad se dobro planira.

Emilija: Još uvek nisam sigurna šta ću studirati...

Koji su Vam sportski ciljevi?

Ognjen: Želim da budem svetski šampion.

Emilija: Olimpijske igre su cilj. Želela bih da čujem himnu Srbije na nekom od evropskih i svetskih šampionata.

Kako je živeti daleko od kuće?

Ognjen: Prelaskom u rvačku Akademiju, definitvno sam život posvetio rvanju. Imamo podršku Rvačkog saveza Srbije, Rvačkog saveza Centralne Srbije, porodice i više ne tražimo.

Emilija: Život u rvačkoj Akademiji je odlično organizovan, sve je isplanirano, od škole, učenja, treninga, ishrane...