Фудбалера Радничког Андреју Стојановића, од почетка каријере до данас, није заобишла ниједна повреда. Ипак, овог храброг момка то није спречило да се увек враћа још јачи. Последња повреда се збила 13. августа у Хумској, наизглед безазлен судар са Аранђелом Стојковићем је Стојановића одвојио од терена два месеца. Дијагноза је била руптура квадрицепса на припоју код колена.
- Тешка повреда је иза мене. Добио сам ударац у првом минуту, после сам још 60 буквално цепао мишић сваким спринтом, кораком... Можда би повреда била лакша да сам одмах изашао, али под адреналином је тешко донети адекватну одлуку. Тад су жеља да се игра и помогне екипи већи од било чега, не размишља се рационално - започиње причу Стојановић.
Опоравак је текао споро и то можда не би био проблем да није била само још једна повреда у низу, која је младог Лазарвчанина одвојила од терена.
- Повреда ме скроз вратила на почетак, чак и испред тога. Тешко је кад се повредиш на почетку сезоне, као ја у трећем колу. Прошао си припреме, улазиш у сезону пун снаге, елана и онда си одједном два месеца ван терена. То значи да сте у тоталном минусу. Због природе повреде нисам могао да радим ништа, осим горњи део тела и, чак ни да возим бицикл.
Када се све сабере и одузме, бек Нишлија често се запита зашто се све дешава баш њему.
- Запитам се често, али како не добијам одговор ха, ха… само подигнем главу и идем даље. Кад бих кренуо да набрајам повреде списак би био дуг, у најкраћем: два пута предњи укрштени лигаменти, два пута препоне, менискус... Кад се све споји, три године сам провео ван терена! Међутим, знао сам да све мора проћи, увек сам излазио и враћао се јачи из сваке повреде.
Утакмица против Металца у купу била је повратничка, улазак на терен против Новог Пазара обрадовао је и публику на Чаиру.
- Треба ми још времена да бих се вратио у стари ритам. Значи свака утакмица, тако и с Металцем, па онда и пола сата с Новим Пазаром. Мислим да полако улазим у форму, потребне су још две-три утакмице да будем онај стари. Много ми значи што имам подршку у Нишу, што ме навијачи воле. Буквално се осећам као код куће, као да играм овде десет, а не годину и по...
ДИВНЕ ГОДИНЕ У ЧУКАРИЧКОМ
Стојановић је у млађим категоријама бранио боје Чукаричког, за тај период га вежу лепе успомене.
- Провео сам дивних осам година на Брду, био члан тима који је освојио прву титулу омладинског првака државе у историји клуба. Постигао сам и гол за титулу, у последњој утакмици на Маракани. Лепа сећања… Изборили смо пласман у Лигу шампиона младих, баш тад сам се повредио и остао ускраћен за европско искуство.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
