„Sve prođe, pa i tri godine van terena“

Fudbalera Radničkog Andreju Stojanovića, od početka karijere do danas, nije zaobišla nijedna povreda. Ipak, ovog hrabrog momka to nije sprečilo da se uvek vraća još jači. Poslednja povreda se zbila 13. avgusta u Humskoj, naizgled bezazlen sudar sa Aranđelom Stojkovićem je Stojanovića odvojio od terena dva meseca. Dijagnoza je bila ruptura kvadricepsa na pripoju kod kolena.

- Teška povreda je iza mene. Dobio sam udarac u prvom minutu, posle sam još 60 bukvalno cepao mišić svakim sprintom, korakom... Možda bi povreda bila lakša da sam odmah izašao, ali pod adrenalinom je teško doneti adekvatnu odluku. Tad su želja da se igra i pomogne ekipi veći od bilo čega, ne razmišlja se racionalno - započinje priču Stojanović.

Oporavak je tekao sporo i to možda ne bi bio problem da nije bila samo još jedna povreda u nizu, koja je mladog Lazarvčanina odvojila od terena.

- Povreda me skroz vratila na početak, čak i ispred toga. Teško je kad se povrediš na početku sezone, kao ja u trećem kolu. Prošao si pripreme, ulaziš u sezonu pun snage, elana i onda si odjednom dva meseca van terena. To znači da ste u totalnom minusu. Zbog prirode povrede nisam mogao da radim ništa, osim gornji deo tela i, čak ni da vozim bicikl.

Kada se sve sabere i oduzme, bek Nišlija često se zapita zašto se sve dešava baš njemu.

- Zapitam se često, ali kako ne dobijam odgovor ha, ha… samo podignem glavu i idem dalje. Kad bih krenuo da nabrajam povrede spisak bi bio dug, u najkraćem: dva puta prednji ukršteni ligamenti, dva puta prepone, meniskus... Kad se sve spoji, tri godine sam proveo van terena! Međutim, znao sam da sve mora proći, uvek sam izlazio i vraćao se jači iz svake povrede. 

Utakmica protiv Metalca u kupu bila je povratnička, ulazak na teren protiv Novog Pazara obradovao je i publiku na Čairu.

- Treba mi još vremena da bih se vratio u stari ritam. Znači svaka utakmica, tako i s Metalcem, pa onda i pola sata s Novim Pazarom. Mislim da polako ulazim u formu, potrebne su još dve-tri utakmice da budem onaj stari. Mnogo mi znači što imam podršku u Nišu, što me navijači vole. Bukvalno se osećam kao kod kuće, kao da igram ovde deset, a ne godinu i po...