Џорџ Бест и Дијего Армандо Марадона - Краљеви фудбала и порока

Игра судбине, или записано у времену, тек...

Џорџ Бест и Дијего Армандо Марадона, фудбалски чаробњаци и идоли милиона,

преминули су истог датума – 25. новембра, Ирац – 2005, Аргентинац – 2020.

Случајност? Неее...

„Бубамара” их није укрстила, међутим, даривала им је „битлсовску” популарност, узвративши за непревазиђена „миловања”, у гаучосовом случају – чак и (божијом) руком. На крају, индиректно им дошла и главе, гледајући крштенице – прерано, Дијего је напунио 60, Џорџу је за то недостајало пола године. Туга, од Белфаста, до Лануса, светски дан жалости – у размаку од деценију и по.

Бест је обожавао „чашицу”, Марадона, пак, „линију”, зависност од алкохола / дроге, у „коктелу” са лоптачким опусом, учинили су их најгласовитијим (анти)херојима. „Уживањем” у пороцима, још за каријера, пунили су насловнице, због префикса „скандалозно” можда и тиражније него кад би их у орбиту лансирала мајсторства. А, било их је... сијасет, у режији Јужноамериканца и на репрезентативном, планетарном нивоу.

У фудбалу су, сходно богатом опусу, знали и да „предахну”, одиграју „штиклу”, у животу, с друге стране, никако да повуку „ручну”. Кад би догорело – наметнуло би се одвикавање... авај!

Џорџу је пресађена јетра. Дијего се лечио и на Куби. Сви су им држали палчеве, међутим... Јурили су, као у дресовима Манчестер јунајтеда / Наполија, незадрживо... у амбис.

„Епске” су им биле и смрти... Бесту су, уз сва чуда медицине, отказали бубрези. У родном Белфасту, иако је лило к'о из кабла, 100.000 поштовалаца одало је последњу почаст најбољем фудбалеру Северне Ирске свих времена.

Марадона је, десет дана по операцији мозга, пуштен на кућно лечење, кад... доживео је срчани удар. Ковчег, заогрнут државном заставом и са три „десетке” (Аргентинос јуниорс, Бока јуниорс и Аргентина), изложен је у председничкој палати у Буенос Ајресу, уз мимоход хиљада ожалошћених. Одлазак највећег сина поништио је Евитину: „Не плачи за мном, Аргентино”!

У „мору” сличности – још једна: најславније голове дали су Енглеској, с разликом – Ел Пибеов први Питеру Шилтону на Астека стадиону (Мексико сити, четвртфинале СП 1986) требало је због играња руком да буде поништен, Ел Битлов једини Гордону Бенксу на Виндзор парку (Белфаст, Британско првенство 1971) пошто му је „украо” лопту из руку при испуцавању и матирао главом неправедно није признат?!

Како год, живеће вечно...