Džordž Best i Dijego Armando Maradona - Kraljevi fudbala i poroka

Igra sudbine, ili zapisano u vremenu, tek...

Džordž Best i Dijego Armando Maradona, fudbalski čarobnjaci i idoli miliona,

preminuli su istog datuma – 25. novembra, Irac – 2005, Argentinac – 2020.

Slučajnost? Neee...

„Bubamara” ih nije ukrstila, međutim, darivala im je „bitlsovsku” popularnost, uzvrativši za neprevaziđena „milovanja”, u gaučosovom slučaju – čak i (božijom) rukom. Na kraju, indirektno im došla i glave, gledajući krštenice – prerano, Dijego je napunio 60, Džordžu je za to nedostajalo pola godine. Tuga, od Belfasta, do Lanusa, svetski dan žalosti – u razmaku od deceniju i po.

Best je obožavao „čašicu”, Maradona, pak, „liniju”, zavisnost od alkohola / droge, u „koktelu” sa loptačkim opusom, učinili su ih najglasovitijim (anti)herojima. „Uživanjem” u porocima, još za karijera, punili su naslovnice, zbog prefiksa „skandalozno” možda i tiražnije nego kad bi ih u orbitu lansirala majstorstva. A, bilo ih je... sijaset, u režiji Južnoamerikanca i na reprezentativnom, planetarnom nivou.

U fudbalu su, shodno bogatom opusu, znali i da „predahnu”, odigraju „štiklu”, u životu, s druge strane, nikako da povuku „ručnu”. Kad bi dogorelo – nametnulo bi se odvikavanje... avaj!

Džordžu je presađena jetra. Dijego se lečio i na Kubi. Svi su im držali palčeve, međutim... Jurili su, kao u dresovima Mančester junajteda / Napolija, nezadrživo... u ambis.

„Epske” su im bile i smrti... Bestu su, uz sva čuda medicine, otkazali bubrezi. U rodnom Belfastu, iako je lilo k'o iz kabla, 100.000 poštovalaca odalo je poslednju počast najboljem fudbaleru Severne Irske svih vremena.

Maradona je, deset dana po operaciji mozga, pušten na kućno lečenje, kad... doživeo je srčani udar. Kovčeg, zaogrnut državnom zastavom i sa tri „desetke” (Argentinos juniors, Boka juniors i Argentina), izložen je u predsedničkoj palati u Buenos Ajresu, uz mimohod hiljada ožalošćenih. Odlazak najvećeg sina poništio je Evitinu: „Ne plači za mnom, Argentino”!

U „moru” sličnosti – još jedna: najslavnije golove dali su Engleskoj, s razlikom – El Pibeov prvi Piteru Šiltonu na Asteka stadionu (Meksiko siti, četvrtfinale SP 1986) trebalo je zbog igranja rukom da bude poništen, El Bitlov jedini Gordonu Benksu na Vindzor parku (Belfast, Britansko prvenstvo 1971) pošto mu je „ukrao” loptu iz ruku pri ispucavanju i matirao glavom nepravedno nije priznat?!

Kako god, živeće večno...