Срећковић: Нема ничег тежег од посла судије!

(Од нашег извештача из Улциња)

Матео Беусан, Салем Пролић, Борисав Безјак, Липовац, Рајко Фолић и Добривоје Срећковић (83), група мала, али одабрана, представљала је у Улцињу судијску струку старе Југославије... Расположени за шалу у сваком тренутку, присећали су се и тешких момената. Добривоје Срећковић је у подгоричком тунелу могао и живот да изгуби због - ни сам није знао чега... Будућност је водила 2:1, а после дуела Воротовића и Слишковића у 85. минуту Срећковић је досудио једанаестерац за Хајдук. Сплићани су у 89. минуту постигли и трећи гол и победили.

У тунелу се догодило нешто страшно: нападнут је судија, брутално до те мере да се после буђења из коме питао шта се догодило. Поломљена му је вилица, разбијено дно левог ока, оштећен леви бубрег, крв у мокраћи, потрес мозга – установљено је у крагујевачкој болници, а из титоградске у којој је преноћио и отпуштен сутрадан стигло је тада обавештење да није био ни евидентиран као пацијент!

- Нисам знао ни да ли се утакмица завршила уопште. А, јесте... то се догодило у тунелу после утакмице... После тога 39 година нисам долазио у Црну Гору...

Коначно је Срећковић стигао у Црну Гору, овог пута као гост Мундијала пријатељства у својству некадашњег арбитра.

- Најтежи рад у спорту јесте суђење! Нема ничег теже у фудбалу него бити судија – закључио је Добривоје Срећковић...