Хуанито, флаша и „битка за Београд”

Питање „ко је био Хуан Гомез Гонзалес” за већину љубитеља фудбала представљало би „шпанско село”, међутим, додате ли – Хуанито, ствар би постала „кристална”.

Да, крилни нападач Реал Мадрида и Црвене фурије, од Вардара па до Триглава упамћен по несвакидашњем - на утакмици Југославија – Шпанија, 1977. у Београду, са западне трибине погођен је стакленом флашом у главу. На данашњи дан, пре 46 година!

Овдашња Маракана. Скоро 100.000 људи. Плавима је неопходна победа од два гола разлике за пласман на СП у Аргентини 1978. Селекторска комисија Марко Валок – Стеван Вилотић – Гојко Зец, на крилима тријумфа у Румунији (6:4) и пробуђеном оптимизму после очајног старта квалификација, извела је ратнички састав (Каталинић, Мужинић, Бољат, Трифуновић, Стојковић, Хатунић, Попивода, Сеад Сушић, Кустудић, Шурјак, Сафет Сушић; играли и Халилхоџић и Вукотић), намеран да по кишовитом времену и блатњавом терену настави традицију – Пирија и друштво, као четири године раније захваљујући голу Каталинског у франкфуртској мајсторици, ускрати за Мондијал. Шпанцима је, додуше, „играо” и минималан пораз... авај!

„Бубамара” није хтела у мрежу Мигела Анхела. Тачно, Хатунић је у мечу познатом и да је први и последњи пут у „најдражем” дресу спојио браћу Сушић постигао еврогол, кад... Енглез Кенет Барнс поништио га је због офсајда.

С друге стране, Латинима се „посрећило” у 70. минуту: Карденоза је волшебно стигао лопту да не заврши у гол-ауту и центрирао на супротну стативу, Рубен Кано мајсторским волејом савладао Каталинића. Повише Аутокоманде (изграђена три године раније) – мук.

Шест минута касније – инцидент, кадар да га под ознаком „хитно” пренесу све светске агенције. Хуанито је при изласку с терена гестикулирао ка публици окренувши прст на доле и, секунд по провокацији, добио с врха западне трибине (!) флашицу кока-коле у чело!

Крв, носила, гужва... наставак утакмице с још више погибељних стартова и – Шпанији, како су је назвали, „Битка за Београд”.

Још „четири” о Хуаниту...

Југославију је, иако персона-нон грата, растужио, потом, два пута – головима у победама у Загребу 4. октобра 1978. у квалификацијама за ЕП (2:1) и у Валенсији 20. јуна 1982. на СП (2:1). Други – пошто је Данац Соренсен досудио пенал за домаћина иако је Зајец фаулирао Алонса ван казненог простора?! Приде, Хуаниту због „кретања” Пантелића даривао поправни након што је промашио читав гол?!

Хуан Гомез Гонзалес деценију по случају „флаша” (4. март 1987) гостовао је с Реалом Црвеној звезди у четвртфиналу Купа европских шампиона (4:2 за црвено-беле) и угледни дневник дошао је на идеју да „навијачу” који је Хуанита погодио у главу дарује улазницу за свечану ложу. Кад... јавило се, наводно, 1.083 читалаца!

Вешти дриблер бурног темперамента био је склон ексцесима, тако – УЕФА му је двапут „писала” вишегодишње суспензије: прву – 1978. због напада на судију Прокопа на мечу с Грасхоперсом (две), другу – 1987. јер је чак и у лице, док је лежао на земљи, згазио Бајерновог Лотара Матеуса (четири)! За пљување бившег саиграча Штиликеа у дуелу са Ксамаксом волшебно је поштеђен?!

На жалост, љубимац навијача Реала (401 утакмица, 122 гола) живот је изгубио 2. априла 1992. (у то време тренер Мериде) у саобраћајној несрећи у близини Толеда, у 37. години. „Сантијаго Бернабеу”, у седмом минуту, грми и данас: „Ила, ила, Хуанито маравила (чудо)!”