Европски суд правде ће 21. децембра објавити одлуку да ли УЕФА има право на монопол над европским фудбалом или је мимо закона забранила покретање Супер лиге.
Пресуда ће одредити ток којим ће европски фудбал ићи у другој четвртини 21. века. Фудбал ће остати у оквирима утврђеним половином прошлог столећа задржавајући традиционалне спортске вредности или ће кренути путем европске кошарке којом газдује мали број финансијски моћних клубова.
Постоји и треће, можда и најреалније решење. Биће нерешено. Свако ће нешто добити и нешто изгубити. Клубови ће моћи да формирају своје такмичење, а контролисаће га УЕФА.
- Европски суд нема систем преседана и може да донесе пресуду без освртања на раније одлуке, мада покушава по сваку цену да одржи конзистенцију са претходним одлукама - каже др Катарина Пијетловић (мала слика), доцент спортског права на Правном факултету у Лисабону.
За лаике права случај је једноставан. Клубови могу или не могу да формирају своје европско такмичење. Правне регулативе су много компликованије.
- Мислим да ће доћи до компромиса. Требало би да УЕФА задржи регулаторни монопол, а да клубовима буде омогућено да формирају своја такмичења. У Статуту УЕФА је наведено да је то организација која даје дозволу за фомирање такмичења, међутим, не постоји никаква административна процедура како доћи до такве дозволе, шта су критеријуми, колико траје ауторизација... Међутим, питање је да ли само зато што постоји „рупа у закону“ клубови имају право да потпуно игноришу УЕФА и да формирају потпуно затворено такмичење које крши законе о конкуренцији и прети финансијској одрживости многих лига. Питање је и ко штити јавне интересе, надгледање регуларности такмичења, допинг-контрола... Дакле, на обе стране постоје пропусти у прописима - каже Пијетловић.
На страну УЕФА стала је и Европска унија званичном регулативом која штити „европски спортски модел“, такмичења заснована на резултатским успесима, уласком у виши ранг и испадањем у нижи, проласком даље ка међународним такмичењима.
Охрабрена УЕФА је наговестила да ће казнити клубове који се прикључе некој приватној лиги, чак играчима тих клубова забранити да играју за репрезентације. Уследиле су казне, на крају и договор са девет клубова који су устукнули да се обавежу да у наредним годинама неће приступати приватним такмичењима, а ако то учине да плате глобу од 100 милиона евра
У међувремену је и Супер лига, тачније Реал, Барселона и Јувентус као њени преостали чланови, најавила промену формата и могућност формирања више рангова такмичења, како би прувукла већи број учесника.
- Пошто је Супер лига велика претња европском фудбалу, санкције су биле једино средство за којим је УЕФА могла да посегне. Одговор УЕФА је био пропорционалан претњи клубова, али не и према играчима и то је само једном поменуто. УЕФА од алтернативних такмичења може да тражи само оно што прописује за своја такмичења, не сме да прави дискриминацију. С друге стране, УЕФА као управно тело мора да води рачуна о свим аспектима фудбала, не само о елити. Очекујем да се у том простору креће одлука Европског суда правде - рекла је др Катарина Пијетловић.
ЗАТВОРЕНО ЗА ДВА ДАНА
Супер лига је формирана 18. априла 2021. кад је група од 12 клубова - шпански Реал, Барселона, Атлетико, италијански Јувентус, Милан, Интер, енглески Манчестер јунајтед, Манчестер сити, Тотенхем, Челзи, Арсенал и Ливерпул - објавила је да иступа из европских купова и формира своје „затворено“ такмичење. За председника удружења изабран је Флорентино Перез, председник Реала.
Уследила је жестока реакција широм континента, прво навијача, потом фудбалских савеза, УЕФА, ФИФА, чак и МОК-а, а на крају су се Супер лиги званично супроставиле и владе неколико земаља. Највећи проблем била је најава клубова да ће остати у националним првенствима, али њихова незаинтересовани за пласман који их води даље, ка међународним такмичењима, одмах је довео у питање регуларност лига.
Суочени са жестоким притиском већ 20. априла енглески клубови су објавили повлачење из Супер лиге, а следили су их Атлетико, Милан и Интер.
„Чувари ватре“ остали су Реал, Барселона и Јувентус који су од Европског суда правде затражили одговор да ли морају да траже дозволу УЕФА за формирање свог такмичења.
БОСМАН ПРВИ ПОБЕДИО УЕФА
Европски суд правде је већ утицао на правила УЕФА. Приморао је „кућу фудбала“ да 1995. године донесе такозвано Босманово правило.
Жан-Марк Босман, белгијски фудбалер скромних квалитета, догурао је до Европског суда правде сматрајући да Лијеж нема право да тражи обештећење за његов прелазак у француски Дандерк јер му је истекао уговор.
У Дандерку су били истог мишљења, а Лијеж је на захтев Босмана одговорио смањењем плате за 75 одсто.
Босманови адвокати позвали су се на Римску уговор потписан 1957. о слободи кретања унутар Европске заједнице, претече Европске уније.
Европски суд правде је пресудио у корист Босмана.
Босмана је суђење коштало каријере и завршио је у аматерској лиги. Оставио је завештање о успостављању трансфер-система које је многе фудбалере претворило у милионере.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
