Evropski sud pravde će 21. decembra objaviti odluku da li UEFA ima pravo na monopol nad evropskim fudbalom ili je mimo zakona zabranila pokretanje Super lige.
Presuda će odrediti tok kojim će evropski fudbal ići u drugoj četvrtini 21. veka. Fudbal će ostati u okvirima utvrđenim polovinom prošlog stoleća zadržavajući tradicionalne sportske vrednosti ili će krenuti putem evropske košarke kojom gazduje mali broj finansijski moćnih klubova.
Postoji i treće, možda i najrealnije rešenje. Biće nerešeno. Svako će nešto dobiti i nešto izgubiti. Klubovi će moći da formiraju svoje takmičenje, a kontrolisaće ga UEFA.
- Evropski sud nema sistem presedana i može da donese presudu bez osvrtanja na ranije odluke, mada pokušava po svaku cenu da održi konzistenciju sa prethodnim odlukama - kaže dr Katarina Pijetlović (mala slika), docent sportskog prava na Pravnom fakultetu u Lisabonu.
Za laike prava slučaj je jednostavan. Klubovi mogu ili ne mogu da formiraju svoje evropsko takmičenje. Pravne regulative su mnogo komplikovanije.
- Mislim da će doći do kompromisa. Trebalo bi da UEFA zadrži regulatorni monopol, a da klubovima bude omogućeno da formiraju svoja takmičenja. U Statutu UEFA je navedeno da je to organizacija koja daje dozvolu za fomiranje takmičenja, međutim, ne postoji nikakva administrativna procedura kako doći do takve dozvole, šta su kriterijumi, koliko traje autorizacija... Međutim, pitanje je da li samo zato što postoji „rupa u zakonu“ klubovi imaju pravo da potpuno ignorišu UEFA i da formiraju potpuno zatvoreno takmičenje koje krši zakone o konkurenciji i preti finansijskoj održivosti mnogih liga. Pitanje je i ko štiti javne interese, nadgledanje regularnosti takmičenja, doping-kontrola... Dakle, na obe strane postoje propusti u propisima - kaže Pijetlović.
Na stranu UEFA stala je i Evropska unija zvaničnom regulativom koja štiti „evropski sportski model“, takmičenja zasnovana na rezultatskim uspesima, ulaskom u viši rang i ispadanjem u niži, prolaskom dalje ka međunarodnim takmičenjima.
Ohrabrena UEFA je nagovestila da će kazniti klubove koji se priključe nekoj privatnoj ligi, čak igračima tih klubova zabraniti da igraju za reprezentacije. Usledile su kazne, na kraju i dogovor sa devet klubova koji su ustuknuli da se obavežu da u narednim godinama neće pristupati privatnim takmičenjima, a ako to učine da plate globu od 100 miliona evra
U međuvremenu je i Super liga, tačnije Real, Barselona i Juventus kao njeni preostali članovi, najavila promenu formata i mogućnost formiranja više rangova takmičenja, kako bi pruvukla veći broj učesnika.
- Pošto je Super liga velika pretnja evropskom fudbalu, sankcije su bile jedino sredstvo za kojim je UEFA mogla da posegne. Odgovor UEFA je bio proporcionalan pretnji klubova, ali ne i prema igračima i to je samo jednom pomenuto. UEFA od alternativnih takmičenja može da traži samo ono što propisuje za svoja takmičenja, ne sme da pravi diskriminaciju. S druge strane, UEFA kao upravno telo mora da vodi računa o svim aspektima fudbala, ne samo o eliti. Očekujem da se u tom prostoru kreće odluka Evropskog suda pravde - rekla je dr Katarina Pijetlović.
ZATVORENO ZA DVA DANA
Super liga je formirana 18. aprila 2021. kad je grupa od 12 klubova - španski Real, Barselona, Atletiko, italijanski Juventus, Milan, Inter, engleski Mančester junajted, Mančester siti, Totenhem, Čelzi, Arsenal i Liverpul - objavila je da istupa iz evropskih kupova i formira svoje „zatvoreno“ takmičenje. Za predsednika udruženja izabran je Florentino Perez, predsednik Reala.
Usledila je žestoka reakcija širom kontinenta, prvo navijača, potom fudbalskih saveza, UEFA, FIFA, čak i MOK-a, a na kraju su se Super ligi zvanično suprostavile i vlade nekoliko zemalja. Najveći problem bila je najava klubova da će ostati u nacionalnim prvenstvima, ali njihova nezainteresovani za plasman koji ih vodi dalje, ka međunarodnim takmičenjima, odmah je doveo u pitanje regularnost liga.
Suočeni sa žestokim pritiskom već 20. aprila engleski klubovi su objavili povlačenje iz Super lige, a sledili su ih Atletiko, Milan i Inter.
„Čuvari vatre“ ostali su Real, Barselona i Juventus koji su od Evropskog suda pravde zatražili odgovor da li moraju da traže dozvolu UEFA za formiranje svog takmičenja.
BOSMAN PRVI POBEDIO UEFA
Evropski sud pravde je već uticao na pravila UEFA. Primorao je „kuću fudbala“ da 1995. godine donese takozvano Bosmanovo pravilo.
Žan-Mark Bosman, belgijski fudbaler skromnih kvaliteta, dogurao je do Evropskog suda pravde smatrajući da Lijež nema pravo da traži obeštećenje za njegov prelazak u francuski Danderk jer mu je istekao ugovor.
U Danderku su bili istog mišljenja, a Lijež je na zahtev Bosmana odgovorio smanjenjem plate za 75 odsto.
Bosmanovi advokati pozvali su se na Rimsku ugovor potpisan 1957. o slobodi kretanja unutar Evropske zajednice, preteče Evropske unije.
Evropski sud pravde je presudio u korist Bosmana.
Bosmana je suđenje koštalo karijere i završio je u amaterskoj ligi. Ostavio je zaveštanje o uspostavljanju transfer-sistema koje je mnoge fudbalere pretvorilo u milionere.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
