Љајић и Сума најбољи у Супер лиги

Кад је 6. новембра са Градског стадиона Партизан однео бодове у дуелу који је врло лако могао да се заврши и победом Новог Пазара нема ко није помислио да незаслужен пораз у једном таквом мечу са собом повлачи и пад игре и резултата у наставку првенства. Супротно очекивањима плаво–бели су из наредне три утакмице извукли максималу демонстриравши играчку моћ. За издизање из такве ситуације тренер Синиша Добрашиновић и играчи заслужују наклон до пода. Три победе, од тога две на страни, уз седам датих без примљеног гола, то је биланс Пазараца након изгубљених бодова од црно-белих. Навијачи би у најпозитивнијем смислу рекли – ово није нормално. Исто то питамо и шефа струке на почетку разговора.

- Нормално је, али је то још далеко од онога што имам у глави. Можда сам тежак и вама новинарима са понављањем како смо и даље на 70 одсто од правих могућности. Анализирам и покушавам да будем реалан. Недостаје нам још доста ствари да бисмо били још бољи. Истина је да је за кратак заједнички период све ово одлично, али екипа има квалитет за још више. Не само зато што има Љајића и Суму, већ и због осталих – Сисеа, Мирковића, Лазића, момка који је стигао до младе репрезентације и добар је у континуитету. Ето, кренуо сам да набрајам, а то није добро, јер ми смо пре свега сјајна група.

За разлику од свих осталих ви о европским амбицијама нерадо говорите. Стиче се утисак да верујете како је то циљ који је достижан, али свесно избегавате да о њему говорите?

- Кад говоримо о амбицијама и тренутној еуфорији,  волим ствари да поставим на реалне основе. Делујемо добро, јер клуб, односно управа ради добро, али до Европе је дуг пут. Наравно, у еуфорију не желим да падам. Било би баш лоше ако би ме она понела.

Ударна тема фудбалске јавности већ дуже време су игре Адема Љајића и Сејдубе Суме. Једнодушан став је да такве креаторе игре тренутно немају Црвена звезда и Партизан, али ни остатак лиге?

- То су двојица најбољих везних играча у Србији. Међутим, без саиграча ни они не би пружали тако квалитетне партије. Имају подршку од њих, стручног штаба, управе и навијача. Изузетно раде и труд им се исплаћује. Док смо у ходу састављали тим били су неспремни, а публика их је невезано за њихово физичко стање тражила. Могао сам да јој испуним ту жељу, али се питам шта бисмо добили да су се којим случајем повредили. Као тренер морам да водим рачуна о периодизацији, односно кад и колико да користим одређене играче. Ово што сад од њих гледамо је оно што смо и очекивали. Ради се о искуснијим играчима које треба сачувати и заштитити. На срећу, имам групу врхунских момака који то разумеју. У неким стварима у дефанзиви понекад дођемо у проблем, али све се то надокнади трчањем играча који су сто одсто спремни.

Редовно истичете да Нови Пазар има 20, можда и више играча, који у сваком тренутку могу да испуне све захтеве. Да ли то значи да и даље имате главобољу кад треба изабрати 11 најбољих, па и ко ће се наћи у протоколу за утакмицу?

- На то гледам са чисто људске стране, али и тако да све одлуке које донесем буду најбоље по клуб. Ван протокола увек се нађе шест до седам изузетно добрих појединаца, али ове које тренутно гледате су у таквом ритму који они моментално не могу да испрате. Тешке су то одлуке. То ме једе, зато што се ради о добрим момцима и фудбалерима, али ја сам тренер и свестан сам да морам да доносим и одлуке које нису пријатне.

Екипу чини и никад бројнији скуп странаца. Од осморице само двојица имају документа Европске Уније. У утакмицу можете да кренете највише са четворицом, а често се дешавало да на терену буду тројица.

- Уопште ми није битно колико их имам, јер ионако играју само они за које мислим да могу да донесу нешто добро. Не пада ми на памет да делим играче на домаће и стране. Нови Пазар има, не добре, већ врхунске момке. Привилегован сам што радим са таквом групом људи, а драго ми је да они полако схватају да ни према коме немам ништа лично. Желим да сви, од играча, клуба и навијача буду срећни, као што су сада.

Како се може дефинисати однос који имате са играчима – као професионалан, другарски или је то нешто између?

- Пријатељски. Другачије и не умем са људима да комуницирам. Начин на који радим прија и играчима. Увек покушавам да код човека видим добре ствари, чињеница је и да много пута нисам био у праву. Некада и претерам, али они ми то не узимају за зло, јер виде да само покушавам да их учиним бољим.

Публике нема и још извесно време неће уживати у фудбалу који показују њихови љубимци?

- То ми је најжалије. Највише зато што у последња два месеца екипа игра одлично. Жао ми је што не могу да их подрже и уживају у ономе што они приказују. Кад говорим о томе да смо још на 70 одсто, у тих 30 одсто од максимума 10 отпада на публику. Издржаћемо, навикли смо се већ да играмо пред празним трибинама, до 20. децембра. Онда нам преостаје нада да ће и у ФСС имати мало више слуха и смањити нам можда казну.