Ljajić i Suma najbolji u Super ligi

Kad je 6. novembra sa Gradskog stadiona Partizan odneo bodove u duelu koji je vrlo lako mogao da se završi i pobedom Novog Pazara nema ko nije pomislio da nezaslužen poraz u jednom takvom meču sa sobom povlači i pad igre i rezultata u nastavku prvenstva. Suprotno očekivanjima plavo–beli su iz naredne tri utakmice izvukli maksimalu demonstriravši igračku moć. Za izdizanje iz takve situacije trener Siniša Dobrašinović i igrači zaslužuju naklon do poda. Tri pobede, od toga dve na strani, uz sedam datih bez primljenog gola, to je bilans Pazaraca nakon izgubljenih bodova od crno-belih. Navijači bi u najpozitivnijem smislu rekli – ovo nije normalno. Isto to pitamo i šefa struke na početku razgovora.

- Normalno je, ali je to još daleko od onoga što imam u glavi. Možda sam težak i vama novinarima sa ponavljanjem kako smo i dalje na 70 odsto od pravih mogućnosti. Analiziram i pokušavam da budem realan. Nedostaje nam još dosta stvari da bismo bili još bolji. Istina je da je za kratak zajednički period sve ovo odlično, ali ekipa ima kvalitet za još više. Ne samo zato što ima Ljajića i Sumu, već i zbog ostalih – Sisea, Mirkovića, Lazića, momka koji je stigao do mlade reprezentacije i dobar je u kontinuitetu. Eto, krenuo sam da nabrajam, a to nije dobro, jer mi smo pre svega sjajna grupa.

Za razliku od svih ostalih vi o evropskim ambicijama nerado govorite. Stiče se utisak da verujete kako je to cilj koji je dostižan, ali svesno izbegavate da o njemu govorite?

- Kad govorimo o ambicijama i trenutnoj euforiji,  volim stvari da postavim na realne osnove. Delujemo dobro, jer klub, odnosno uprava radi dobro, ali do Evrope je dug put. Naravno, u euforiju ne želim da padam. Bilo bi baš loše ako bi me ona ponela.

Udarna tema fudbalske javnosti već duže vreme su igre Adema Ljajića i Sejdube Sume. Jednodušan stav je da takve kreatore igre trenutno nemaju Crvena zvezda i Partizan, ali ni ostatak lige?

- To su dvojica najboljih veznih igrača u Srbiji. Međutim, bez saigrača ni oni ne bi pružali tako kvalitetne partije. Imaju podršku od njih, stručnog štaba, uprave i navijača. Izuzetno rade i trud im se isplaćuje. Dok smo u hodu sastavljali tim bili su nespremni, a publika ih je nevezano za njihovo fizičko stanje tražila. Mogao sam da joj ispunim tu želju, ali se pitam šta bismo dobili da su se kojim slučajem povredili. Kao trener moram da vodim računa o periodizaciji, odnosno kad i koliko da koristim određene igrače. Ovo što sad od njih gledamo je ono što smo i očekivali. Radi se o iskusnijim igračima koje treba sačuvati i zaštititi. Na sreću, imam grupu vrhunskih momaka koji to razumeju. U nekim stvarima u defanzivi ponekad dođemo u problem, ali sve se to nadoknadi trčanjem igrača koji su sto odsto spremni.

Redovno ističete da Novi Pazar ima 20, možda i više igrača, koji u svakom trenutku mogu da ispune sve zahteve. Da li to znači da i dalje imate glavobolju kad treba izabrati 11 najboljih, pa i ko će se naći u protokolu za utakmicu?

- Na to gledam sa čisto ljudske strane, ali i tako da sve odluke koje donesem budu najbolje po klub. Van protokola uvek se nađe šest do sedam izuzetno dobrih pojedinaca, ali ove koje trenutno gledate su u takvom ritmu koji oni momentalno ne mogu da isprate. Teške su to odluke. To me jede, zato što se radi o dobrim momcima i fudbalerima, ali ja sam trener i svestan sam da moram da donosim i odluke koje nisu prijatne.

Ekipu čini i nikad brojniji skup stranaca. Od osmorice samo dvojica imaju dokumenta Evropske Unije. U utakmicu možete da krenete najviše sa četvoricom, a često se dešavalo da na terenu budu trojica.

- Uopšte mi nije bitno koliko ih imam, jer ionako igraju samo oni za koje mislim da mogu da donesu nešto dobro. Ne pada mi na pamet da delim igrače na domaće i strane. Novi Pazar ima, ne dobre, već vrhunske momke. Privilegovan sam što radim sa takvom grupom ljudi, a drago mi je da oni polako shvataju da ni prema kome nemam ništa lično. Želim da svi, od igrača, kluba i navijača budu srećni, kao što su sada.

Kako se može definisati odnos koji imate sa igračima – kao profesionalan, drugarski ili je to nešto između?

- Prijateljski. Drugačije i ne umem sa ljudima da komuniciram. Način na koji radim prija i igračima. Uvek pokušavam da kod čoveka vidim dobre stvari, činjenica je i da mnogo puta nisam bio u pravu. Nekada i preteram, ali oni mi to ne uzimaju za zlo, jer vide da samo pokušavam da ih učinim boljim.

Publike nema i još izvesno vreme neće uživati u fudbalu koji pokazuju njihovi ljubimci?

- To mi je najžalije. Najviše zato što u poslednja dva meseca ekipa igra odlično. Žao mi je što ne mogu da ih podrže i uživaju u onome što oni prikazuju. Kad govorim o tome da smo još na 70 odsto, u tih 30 odsto od maksimuma 10 otpada na publiku. Izdržaćemo, navikli smo se već da igramo pred praznim tribinama, do 20. decembra. Onda nam preostaje nada da će i u FSS imati malo više sluha i smanjiti nam možda kaznu.