ВРЕМЕПЛОВ - Сушић: Једини сам отишао у иностранство са 25 година

Сеад Сушић био је нападач Црвене звезде, Лијежа, клубова из САД и Канаде, још једног броја иностраних клубова и репрезентативац  Југославије. Данас са породицом живи у Белгији и не одбија разговоре на тему фудбала. Посебно је поносан на дане верности Београђанима.

Не може се рећи само да је брат млађег Сафета Папета Сушића. И сам је живот испунио фудбалом, играо у највећем југословенском клубу, уписао утакмицу за репрезентацију, остварио инострану каријеру. Неки су мишљења да је морао постићи више, али...

Рођен је 3. јануара 1953. у Завидовићима.

- За Кривају сам играо као малишан. Трчали смо за лоптом по ливадама, онда нас пет или шест одемо и упишемо се да тренирамо у Криваји. Нисам имао 16 година кад сам заиграо за матични колектив. Отишао сам у Црвену звезду нешто више од 12 месеци касније – почиње причу Сеад Сушић.

На Маракану је прешао на на наговор Миљана Миљанића. Хтели су га Хајдук и Динамо. У нашем најтрофејнијем клубу провео је скоро пуних осам година.

- У то време играо се турнир република за нас од 15 или 16 година. Такмичење се одржавало у Загребу, а покојни Миљан Миљанић, легендарни Чича био је присутан. Био је велики спортски радник, опседнут фудбалом. Гледао је таленте. На једној утакмици било је јако вруће, снашла га је сунчаница. Пре него је изгубио свест, само је узвикнуо: „број 10 из Босне”! Неки су му рекли да сам из тузланске Слободе, Сарајева итд. Било им је немогуће рећи да сам члан трећелигаша Криваје. Међутим, дошли су људи из Звезде да ме воде у Београд. Одмах је отпала могућност да пређем у Хајдук или у Динамо, Звезда је била испред свих.

У 58. вечитом дербију начео је мрежу Радмила Иванчевића, Звезда је победила са 4:1, тог 28. марта 1976, пред око 55.000 гледалаца. У време Сеада Сушића су мечеви Партизана и Црвене звезде били посебна прича.

- Не пратим данас много, па не знам како сада изгледају те утакмице. У моје време то је било нешто посебно, фасцинантно. Живело се за дерби. Атмосфера величанствена, једва смо чекали да дође до тог сусрета. Тада се показивало шта знаш и можеш. Незаборавни тренуци.

Био је део атомске навале Црвене звезде заједно са  Владимиром Петровићем, Зораном Филиповићем, Душаном Савићем и легендарним Драганом Џајићем. Сеад је победио и строге законе ФС Југославије, па је пре 28. године отишао у иностранство.

- Тадашњи генерални секретар Црвене звезде Слободан Ћосић помогао ми је, послао ме по исписницу, да добијем раскид уговора, па смо отишли у Графичар да ме региструју. Одмах су ми дали исписницу са којом сам отишао у ФС Југославије и постао сам слободан да идем у иностранство са 25 година.

Прешао је у белгијски Лијеж, играо и у САД-у и Канади, каријеру завршио у Белгији.

- Апсолутно је могло боље бити. Не могу сада да кукам и да жалим, не помаже. Да могу да вратим време све би било другачије. Тада сам био превише неозбиљан. Кад сам могао највише да дам, живео сам далеко од професионалног спортисте. Кајем се, али не помаже.

Говорило се да је боем, да је волео живот и другаре.

- Ко не воли живот? И добре другаре, да се изађе? Не можемо бити робови нечега. Неким људима скидам капу, као Кристијану Роналду. Да повуче ручну, да ради на себи. Додуше, данас су у игри велике паре, наше ондашње зараде велика су мизерија у поређењу са садашњим примањима професионалних фудбалера.

Одиграо је једну утакмицу за репрезентацију Југославије. Многи и данас говоре да је био врхунски играч и чуде се да није више пута представљао Плаве.

- Сам сам крив. Живео сам другачије, нисам био предан игри, нисам фудбал доживљавао као посао. Да сам био ове памети далеко бих догурао.

Успео је да победи тешку болест, сада је све у најбољем реду са здрављем.

- Нисам имао никаквих симптома. Дошао сам у Сплит и осетим грчеве, болове у стомаку. Одем у Сарајево, ураде ми преглед и по изразу њиховог лица приметим да нешто није како би требало бити. Одем у Белгију и установе ми тумор дебелог црева. Онда ми нађу тумор на плућима величине тениске лоптице. Оперисали су ми дебело црево, а након 40 дана уследио је захват на плућима. За сада је све како треба бити. Ево, девет година је добро.

Остао је у фудбалу, али није активан.

- Волим да погледам утакмицу, пратим збивања у Европи и свету. Међутим, нисам нигде ангажован. Волим да саветујем ако неко прихвата, али ништа преко тога – закључио је Сеад Сушић.