Рекли сте да је пласман на ЕУРО историјски успех?
- Да, зато што први пут идемо на континентални шампионат као Србија. Следећи пут кад се буде ишло неће више бити историјски. Можете да зовете то како год хоћете, али исписали смо странице српског фудбала кад је ЕП у питању. Нису ми репер Бугарска и Литванија, али финални резултат је историјски. Тробојка Србије биће забодена у Минхену, Гелзенкирхену... Свираће ће се наша химна, што је срећа и радост за све људе који воле Србију. Онда дођу критичари који нас не миришу и кажу није ово историја. Могу да причају шта хоће... – каже Драган Стојковић.
Остварили сте циљеве па вам је сад лакше да се осврнете на пређени период?
- Рекао сам да ћемо се квалификовати за Катар. Јесмо. После пораза од Норвешке у првој утакмици Лиге нација обећао сам да ћемо подвући црту на крају. Тако је и било. Победили смо у Ослу и освојили прво место. Малу Србију одвели смо међу 16 најбољих у Европи. Зарадили смо, притом, три и по милиона евра. Неко је рекао, нема везе, то је другоразредно такмичење. После жреба у Франкфурту, изјавио сам да можемо, хоћемо и ићи ћемо на ЕП. Обећао сам и вама овај интервју и дошао сам. То су чињеничне ствари, нико не може нико да побије.
У првом циклусу говорили сте да хоћете да одемо на Мондијал са стилом, сада да је резултат важнији од игре?
- Имали смо стратешки циљ – одлазак на ЕУРО. Да ли се неком свидела игра или није, на крају нас нико не пита. За две и по године остварили три велика успеха. Ко год себи да за право да критикује, никакав проблем, прихватам, али успеси су записани. Вероватно бисмо остварили и четврти циљ да га је било. Имам пуну сатисфакција као селектор. Србија има право да буде поносна на резултате А репрезентације у последње две и по године, остварен је максимум.
Упркос континутету добрих резултата, мета сте појединих људи и група од тренутка кад сте постали селектор. Због чега је тако?
- Не знам. Не могу да поднесу моју величину. То је сујета, љубомора, не знам како другачије да објасним. Нисам једини, али изгледа да сам много велико име па не могу то да сваре, прогутају, иако се понашам потпуно нормално. Нисам бахат, ни конфликтна личност. Такви људи нису део мог живота, нити ће икада бити. Свачије је право да неког волим или не. Волим своју жену, децу, породицу, пријатеље, не могу све, али поштујем јер је то моје основно васпитање. Мене су Десанка и Добривоје, отац и мајка, тако васпитавали. Морамо да покажемо респект колико год да је тешко. Ако они то не разумеју то је њихов проблем.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
