Stojković: Činjenica da smo ostvarili istorijski uspeh ne može da se pobije

Rekli ste da je plasman na EURO istorijski uspeh?

- Da, zato što prvi put idemo na kontinentalni šampionat kao Srbija. Sledeći put kad se bude išlo neće više biti istorijski. Možete da zovete to kako god hoćete, ali ispisali smo stranice srpskog fudbala kad je EP u pitanju. Nisu mi reper Bugarska i Litvanija, ali finalni rezultat je istorijski. Trobojka Srbije biće zabodena u Minhenu, Gelzenkirhenu... Sviraće će se naša himna, što je sreća i radost za sve ljude koji vole Srbiju. Onda dođu kritičari koji nas ne mirišu  i kažu nije ovo istorija. Mogu da pričaju šta hoće... – kaže Dragan Stojković.

Ostvarili ste ciljeve pa vam je sad lakše da se osvrnete na pređeni period?

- Rekao sam da ćemo se kvalifikovati za Katar. Jesmo. Posle poraza od Norveške u prvoj utakmici Lige nacija obećao sam da ćemo podvući crtu na kraju. Tako je i bilo. Pobedili smo u Oslu i osvojili prvo mesto. Malu Srbiju odveli smo među 16 najboljih u Evropi. Zaradili smo, pritom, tri i po miliona evra. Neko je rekao, nema veze, to je drugorazredno takmičenje. Posle žreba u Frankfurtu, izjavio sam da možemo, hoćemo i ići ćemo na EP. Obećao sam i vama ovaj intervju i došao sam. To su činjenične stvari, niko ne može niko da pobije.

U prvom ciklusu govorili ste da hoćete da odemo na Mondijal sa stilom, sada da je rezultat važniji od igre?

- Imali smo strateški cilj – odlazak na EURO. Da li se nekom svidela igra ili nije, na kraju nas niko ne pita. Za dve i po godine ostvarili tri velika uspeha. Ko god sebi da za pravo da kritikuje, nikakav problem, prihvatam, ali uspesi su zapisani. Verovatno bismo ostvarili i četvrti cilj da ga je bilo. Imam punu satisfakcija kao selektor. Srbija ima pravo da bude ponosna na rezultate A reprezentacije u poslednje dve i po godine, ostvaren je maksimum.

Uprkos kontinutetu dobrih rezultata, meta ste pojedinih ljudi i grupa od trenutka kad ste postali selektor. Zbog čega je tako?

- Ne znam. Ne mogu da podnesu moju veličinu. To je sujeta, ljubomora, ne znam kako drugačije da objasnim. Nisam jedini, ali izgleda da sam mnogo veliko ime pa ne mogu to da svare, progutaju, iako se ponašam potpuno normalno. Nisam bahat, ni konfliktna ličnost. Takvi ljudi nisu deo mog života, niti će ikada biti. Svačije je pravo da nekog volim  ili ne. Volim svoju ženu, decu, porodicu, prijatelje, ne mogu sve, ali poštujem jer je to moje osnovno vaspitanje. Mene su Desanka i Dobrivoje, otac i majka, tako vaspitavali. Moramo da pokažemo respekt koliko god da je teško. Ako oni to ne razumeju to je njihov problem.