Како је расла температура у Арени

Прохладно је било синоћ у Арени. Макар на сат времена пре почетка утакмице. У тренутку када се још ни сва светла нису била попалила. Када су на терену били само Кевин Пантер и Зек Ледеј... Није било пријатно.

Али...

Угрејаће се, понављали су сви. Знајући како то изгледа када је у дворани 20.000 људи. Тада никоме није хладно. А температуру посебно дижу дешавања на терену.

И зато, није било дилеме. Угрејаће се. Знали су сви. И лагано дланове почели да загревају када су играчи почели да излазе на индивидуална загревања. Прво Алекса Аврамовић, па Бруно Кабокло, па Пи Џеј Доужер. Један по један, црно-бели су добијали своју дозу аплауза.

За то време, на другој половини терена играчи Монака су имали мале асистенте на свом шутерском тренингу – дечаци који иначе бришу паркет, асовима тима из Кнежевине додавали су лопте.

Лагано, али температура се јесте подизала... До почетка утакмице постало је скроз пријатно.

Амбијент на који су сви ти људи већ навикли. Овог пута без посебне кореографије. Само оно – шал, руке, глас... И сви заједно направили и од ове утакмице Партизана направили су нови спектакл.

Дланови су били заграјани, а онда су прешли на гласне жице...

- Волео сам, волим га, волећу га ја... – загрмело је са звучника, па надјачано са трибина. Сада је већ пола сата пре почетка утакмице.

А онда... Звиждуци као добродошлица гостима. Па још гласнији узвик одушевљења у тренутку када је Кевин Пантер извео екипу на терен. И порука:

- Нападај, нападај, Партизане нападај...

Е сада је већ био и људи у мајицама кратких рукава.