Kako je rasla temperatura u Areni

Prohladno je bilo sinoć u Areni. Makar na sat vremena pre početka utakmice. U trenutku kada se još ni sva svetla nisu bila popalila. Kada su na terenu bili samo Kevin Panter i Zek Ledej... Nije bilo prijatno.

Ali...

Ugrejaće se, ponavljali su svi. Znajući kako to izgleda kada je u dvorani 20.000 ljudi. Tada nikome nije hladno. A temperaturu posebno dižu dešavanja na terenu.

I zato, nije bilo dileme. Ugrejaće se. Znali su svi. I lagano dlanove počeli da zagrevaju kada su igrači počeli da izlaze na individualna zagrevanja. Prvo Aleksa Avramović, pa Bruno Kaboklo, pa Pi Džej Doužer. Jedan po jedan, crno-beli su dobijali svoju dozu aplauza.

Za to vreme, na drugoj polovini terena igrači Monaka su imali male asistente na svom šuterskom treningu – dečaci koji inače brišu parket, asovima tima iz Kneževine dodavali su lopte.

Lagano, ali temperatura se jeste podizala... Do početka utakmice postalo je skroz prijatno.

Ambijent na koji su svi ti ljudi već navikli. Ovog puta bez posebne koreografije. Samo ono – šal, ruke, glas... I svi zajedno napravili i od ove utakmice Partizana napravili su novi spektakl.

Dlanovi su bili zagrajani, a onda su prešli na glasne žice...

- Voleo sam, volim ga, voleću ga ja... – zagrmelo je sa zvučnika, pa nadjačano sa tribina. Sada je već pola sata pre početka utakmice.

A onda... Zvižduci kao dobrodošlica gostima. Pa još glasniji uzvik oduševljenja u trenutku kada je Kevin Panter izveo ekipu na teren. I poruka:

- Napadaj, napadaj, Partizane napadaj...

E sada je već bio i ljudi u majicama kratkih rukava.