Партизанов Мане – крило и човек без мане

У Железничкој колонији у Земуну, у „друштву” Цвијићеве, Јакшићеве, Гетеове, Словенске, Партизанске и Слободана Сантрача, од 2019. постоји и Улица Манета Бајића, у част легендарног десног крила Партизана и репрезентативца Југославије, рођеног на данашњи дан пре 82 године, у „Недићевој” Србији и окупираном Београду, осам месеци по немачком, шестоаприлском бомбардовању.

Манојло, знаменити члан „Партизанових беба”, међу бесмртнике уписао се 11. маја 1966. као „седмица” црно-белих у финалу Купа европских шампиона против Реал Мадрида (1:2), обележивши незаборавну бриселску ноћ асистенцијом Велибору Васовићу за водећи гол југословенског првака.

Шошкић, Јусуфи, Михајловић, Бечејац, Васовић, Рашовић, Бајић, Ковачевић, Хасанагић, Галић и Пирмајер – ванвременски тим Абдулаха Гегића урезан, напамет, у ДНК сваког пасионираног навијача Парног ваљка.

Мане је, кажу, те славне 1965/66. постао стандардан, иако је дебитовао још као 18-годишњак. За Партизан је одиграо 208 првенствених утакмица (рачунајући и пријатељске - 451) и, веровали или не, од 1966. до 1968. везао чак 90, што је најдужи низ после Шошкићевог (92).

Бајић је у црно-белом дресу постигао 102 гола (34 у шампионату) и освојио две титуле (1963. и 1965), интересантно – осетивши сласт егзекуције у 39. вечитом дербију (11. септембар 1966, 1:1 у Хумској, изједначио Џајић) и задржавши се најдуже на Топчидерском брду од стартера из бриселског финала (још пет сезона).

Није био класично крило – често је улазио и у средину, ослобађајући, на тај начин, простор Фахрудину Јусуфију за бегове по десној страни – за епитет авангардног бека.

Партизанов адут за репрезентацију Југославије уписао је две утакмице: у поразима од Бугарске у Софији 1:6 (6. новембар 1966) и Шпаније у Барселони 1:2 (30. април 1969).

Мане је са 29 година отишао у иностранство и од 1970. до 1972. био узданица Олимпика из Лила (38 мечева, четири поготка).

Без фудбала није могао, отуд, бавио се тренерским послом - „пунолетство” дочекао у Колубари (1973-1987. и 1989-1993). Између, био и у Турбини из Вреоца, у лазаревачком крају, поред демонстрације фудбалског умећа, оставивши још снажнији утисак сјајног човека и врсног педагога.

Манојло – Мане Бајић преминуо је 6. марта 1994. у Београду, од последица саобраћајне несреће. Са свега 52 године, први из генерације за вјеки вјеков упамћене по походу на КЕШ 1966, сачекавши, тако, у легенди Велибора Васовића (2002), Милана Галића (2014), Владицу Ковачевића (2016), Јосипа Пирмајера (2018), Фахрудина Јусуфија (2019), Милутина Шошкића (2022), Мустафу Хасанагића (2023)...