БРАТ КОШАРКАШ, СТРИЦ ГОЛГЕТЕР - Брунчевић: Изузетни и без Суме и Љајића

Амбиције Новог Пазара у првенству су познате, после победе у Инђији јасно је да и у купу нису ништа мање. Плаво–бели су годинама у овом такмичењу били безмало статисти прошавши свега четири пута прво коло. Од сезоне 2021/22. ствари су се у из корена измениле. Тада ни тежак пораз од Црвене звезде није покварио утисак о највећем клупском домету од оснивања, уласку у полуфинале другог по значају такмичења.

Успешан је био и прошли циклус, четвртфинале и елиминација од убедљивог ТСЦ-а. Ова сезона као да црта и све ово што је било лако би могло не само да се понови, већ и надмаши. Екипа у било каквом саставу и без обзира на противника не бежи од улоге фаворита, штавише, игра и понаша се као састав који зна да много вреди.

Тако је било и у Инђији. Кад би се закључак доносио само по основу резултата, могло би се помислити да је највише било неизвесности, а готово да је и није било. После 21 минута и вођства од 3:0 изгледало је да ће се до пролаза у следеће коло купа доћи лако да лакше не може. Онда је дошао 29. минут у ком су примљена два гола, што је само по себи реткост, па су многи помислили како следе силна узбуђења по невероватно тешком терену и потпуни повратак домаћег тима навикнутог на неуслове. Утакмица је могла да буде чудна и по плаво–беле резултатски непријатна, а била је сасвим обична.

По приказаном је одскочио Ђо Ђинхо. Све време је вукао игру тима, истовремено разграђивао већину противничких напада. Било га је свуд, стигао је и да проследи идеалну лопту Богдановском за први гол, да над њим буде скривљен пенал, па и ,,прода” неколико лепих потеза. Одмах до њега требало би истаћи удео Митра Ергелаша. Није га било у саставу, у претходна два првенствена дуела. Што би се на неке играче сигурно негативно одразило, не и на њега, очигледно је ментално јак и самоуверен. Њима уз раме био би и Никола Богдановски да је реализовао два „зицера”. Остао је на једном голу, али никада не можете замерити играчу кад на терену, где је већа уметност примирити лопту него дати гол, не буде увек успешан.

Без икакве конкуренције највећи добитак после меча у Инђији је пласман међу осам одабраних, не много мањи и добар или солидан учинак играча који су ређе у најбољем тиму или их није било дуже време. То је овога пута био случај са Андрићем, Богдановским, Абрахамсом, Флором и Енсаром Брунчевићем (24).

Последњи се први пут нашао у почетном саставу од када је Синиша Добрашиновић преузео тим. На неки начин, тренер Новог Пазара тако нешто је и најавио уводећи га у свакој од претходне три утакмице у другом полувремену. Тешко је пронаћи тако добронамерну и примерну личност, али и играча који у Аземовићу, Фаједу и Сисеу увек види саиграче, никад их не доживљавајући као конкуренцију на штоперској позицији.

- Допало ми се како смо ушли у утакмицу, не и опуштање које нас је коштало два гола у једном минуту – искрен је као и увек Брунчевић.- С друге стране, управо тад смо показали да смо изузетна екипа и без мајстора као што су Љајић и Сума. То је био једини пад, још смо могли да га учинимо невидљивим да смо после постигли неколико голова, а могли смо лако. Баш сам почаствован и привилегован што сам део ове генерације.

Жеља му је да са плаво–белима у првенству и купу дође тамо где клуб никад није био раније.

- Мислим да и купу као и у лиги можемо далеко. До осам најбољих смо дошли побеђујући два пута као гости, сад би било сјајно да у следећој рунди будемо домаћини. Немамо страх ни од кога, али ако бих бирао наравно да бих највише волео да у следећем колу заобиђемо Црвену звезду и Партизан.