BRAT KOŠARKAŠ, STRIC GOLGETER - Brunčević: Izuzetni i bez Sume i Ljajića

Ambicije Novog Pazara u prvenstvu su poznate, posle pobede u Inđiji jasno je da i u kupu nisu ništa manje. Plavo–beli su godinama u ovom takmičenju bili bezmalo statisti prošavši svega četiri puta prvo kolo. Od sezone 2021/22. stvari su se u iz korena izmenile. Tada ni težak poraz od Crvene zvezde nije pokvario utisak o najvećem klupskom dometu od osnivanja, ulasku u polufinale drugog po značaju takmičenja.

Uspešan je bio i prošli ciklus, četvrtfinale i eliminacija od ubedljivog TSC-a. Ova sezona kao da crta i sve ovo što je bilo lako bi moglo ne samo da se ponovi, već i nadmaši. Ekipa u bilo kakvom sastavu i bez obzira na protivnika ne beži od uloge favorita, štaviše, igra i ponaša se kao sastav koji zna da mnogo vredi.

Tako je bilo i u Inđiji. Kad bi se zaključak donosio samo po osnovu rezultata, moglo bi se pomisliti da je najviše bilo neizvesnosti, a gotovo da je i nije bilo. Posle 21 minuta i vođstva od 3:0 izgledalo je da će se do prolaza u sledeće kolo kupa doći lako da lakše ne može. Onda je došao 29. minut u kom su primljena dva gola, što je samo po sebi retkost, pa su mnogi pomislili kako slede silna uzbuđenja po neverovatno teškom terenu i potpuni povratak domaćeg tima naviknutog na neuslove. Utakmica je mogla da bude čudna i po plavo–bele rezultatski neprijatna, a bila je sasvim obična.

Po prikazanom je odskočio Đo Đinho. Sve vreme je vukao igru tima, istovremeno razgrađivao većinu protivničkih napada. Bilo ga je svud, stigao je i da prosledi idealnu loptu Bogdanovskom za prvi gol, da nad njim bude skrivljen penal, pa i ,,proda” nekoliko lepih poteza. Odmah do njega trebalo bi istaći udeo Mitra Ergelaša. Nije ga bilo u sastavu, u prethodna dva prvenstvena duela. Što bi se na neke igrače sigurno negativno odrazilo, ne i na njega, očigledno je mentalno jak i samouveren. Njima uz rame bio bi i Nikola Bogdanovski da je realizovao dva „zicera”. Ostao je na jednom golu, ali nikada ne možete zameriti igraču kad na terenu, gde je veća umetnost primiriti loptu nego dati gol, ne bude uvek uspešan.

Bez ikakve konkurencije najveći dobitak posle meča u Inđiji je plasman među osam odabranih, ne mnogo manji i dobar ili solidan učinak igrača koji su ređe u najboljem timu ili ih nije bilo duže vreme. To je ovoga puta bio slučaj sa Andrićem, Bogdanovskim, Abrahamsom, Florom i Ensarom Brunčevićem (24).

Poslednji se prvi put našao u početnom sastavu od kada je Siniša Dobrašinović preuzeo tim. Na neki način, trener Novog Pazara tako nešto je i najavio uvodeći ga u svakoj od prethodne tri utakmice u drugom poluvremenu. Teško je pronaći tako dobronamernu i primernu ličnost, ali i igrača koji u Azemoviću, Fajedu i Siseu uvek vidi saigrače, nikad ih ne doživljavajući kao konkurenciju na štoperskoj poziciji.

- Dopalo mi se kako smo ušli u utakmicu, ne i opuštanje koje nas je koštalo dva gola u jednom minutu – iskren je kao i uvek Brunčević.- S druge strane, upravo tad smo pokazali da smo izuzetna ekipa i bez majstora kao što su Ljajić i Suma. To je bio jedini pad, još smo mogli da ga učinimo nevidljivim da smo posle postigli nekoliko golova, a mogli smo lako. Baš sam počastvovan i privilegovan što sam deo ove generacije.

Želja mu je da sa plavo–belima u prvenstvu i kupu dođe tamo gde klub nikad nije bio ranije.

- Mislim da i kupu kao i u ligi možemo daleko. Do osam najboljih smo došli pobeđujući dva puta kao gosti, sad bi bilo sjajno da u sledećoj rundi budemo domaćini. Nemamo strah ni od koga, ali ako bih birao naravno da bih najviše voleo da u sledećem kolu zaobiđemo Crvenu zvezdu i Partizan.