Драган Пантелић - голман који је волео да даје голове (ВИДЕО)

Чудна су сорта голмани – кадри да фудбалском аудиторијуму сервирају милион изненађења, између осталог – буду и голгетери. „Деведесетих” прошлог века дивили смо се Колумбијцу Игити, Парагвајцу Чилаверу, Мексиканцу Кампосу, Бразилцу Сенију... слушајући, од старијих, о Југословену - Драгану Пантелићу.

„Ех, кад је Панта, дегажирајући, дао гол Енверу Марићу!”

Несвакидашњи подвиг, ако сте иоле желели да се ваша поштује међу школарцима рођеним мало пре или после Титове смрти, морао је да вам буде ускладиштен у „фудбалској” меморији. Ниш, 26. октобар 1980, Раднички – Вележ и... Ремек дело са ивице шеснаестерца домаћина!

Логично, иницирало је и дозу збуњености: побогу, зар тај Енвер, такође, није био репрезентативац, познат као „летећи Мостарац”, члан, упијали смо с дивљењем, BMW трија: Бајевић – Марић - Владић?

То га, ипак, није амнестирало да тог јесењег поподнева на Чаиру прими гол од колеге, са скоро 90 метара, доспевши путем евровизијске размене на све светске ТВ шпице. Тачно, лет лопте није уловљен у цугу на ЕИ Ниш екрану, режисер је „спасавао” сниматеља брзопотезно укључивши и другу камеру, али...

Посттитовска земља „братства и јединства” била је, с разлогом, задивљена!

Пантелићу, рођеном у Лешници на данашњи дан пре 72 године, поред акробатских парада и чаробних интервенција није било страно и да тресе мреже: у дресу Радничког, изводећи непогрешиво једанаестерце, радовао се чак 23 пута!

То, наравно, није све, голгетерски опус увећао је у иностранству – као „јединица” Бордоа ауторизовао је три поготка и репрезентације – за Југославију био двапут стрелац. О пенал-чудима против Данске у Љубљани (27. септембар 1980 – 2:2) и Грчке у Сплиту (29. април 1981 – 5:1), у квалификацијама за Светско првенство у Шпанији 1982, из угледних новинарских пера никле су бајке.

„Још три” о Драгану, диву између статива, последњој брани Плавих 19 пута, кажу – једином ван стуба срама по повратку с тог Мондијала под Миљанићевом командом на Пиринејима...

Сушићу, Шурјаку, Вујовићу, Шљиву, Зајецу, Гудељу... није ишло у Сарагоси против нејаког Хондураса, разлог да Пантелић средином другог полувремена притрчи клупи и селектору завапи: „Чича, мењај нешто, немој да се брукамо!” Миљан је немоћно раширио руке: „Кога?”, добивши брзопотезан одговор: „Па, мењај мене, зар не видиш да не могу да дам гол?!”

Проверени чувар мреже био је изузетно цењен и у Француској (четири утакмице за тим Европе и света), међутим, као рођени бунтовник није се мирио с неправдом – због шутирања помоћног судије на утакмици Бордо – Оксер, почетком маја 1982, суспендован је читаву годину. Жирондинци, у знак протеста, у последњем колу против Нанта заиграли су без голмана – „кикирез” Жирес (163 цм) носио је различит дрес и дејствовао по средини – изгубивши 0:6, али... Србин је, на тај начин, ис(поштован)!

Драган Пантелић, легендарни капитен Радничког (433 утакмице, плус: председник 1997-2001), инструктор и тренер репрезентативних селекција у ФСС и, не мање битно, народни посланик и страствени ловац... преминуо је 20. октобра 2021. од последица коронавируса, претходно – одбивши првобитну препоруку о болничком лечењу, заокупљен активностима на имању у Малчи, животној оази по повратку из „белог света”.