Почетна / Фудбал

Кустудић: Дигао руке од фудбала због мафије!

Миодраг Кустудић, некадашњи ас Војводине, Ријеке, Херкулеса и Мајорке баталио менаџерство и започео бизнис с воћем и поврћем
ФОТО: Фејсбук

Миодраг Кустудић је носио дрес Војводине, Ријеке, репрезентације Југославије и више клубова у Шпанији. У тој земљи живи од 1993. године, а фудбал му је честа и омиљена тема.

Зуб времена нагризе све, па и сећања, али успомене на период када је фудбал играо – никада! Не зна се у ком је клубу био бољи, солидне утиске је оставио и у дресу с буктињама.

Здравље га добро служи и у седамдесетдругој, кадгод може посети и родни Ловћенац, Црну Гору, Републику Српску, Ријеку.

Три сезоне био је нападач Војводине...

- Нови Сад је прелеп и мени увек драг. Многе лепе успомене вежу ме за овај град, ту сам се фудбалски афирмисао и кренуо даље. Имам и данас много пријатеља тамо – започео је причу Кустудић.

Након прве сезоне је био четврти стрелац шампионата Југославије, иза њега су остали Лазаревић, Филиповић, Букал и други врсни стрелци.

- Добрих играча је било, толико да се могла формирати репрезентација од пет селекција.

Његова слава је тад почела да расте, као и популарност код девојака.

- Све у своје време ха, ха... Писале су писма, заказивале састанке и тако даље. Ма, давно прошло време

У фудбалу су и тешке теме неизбежне, као и прича о прелому ноге и дугом опоравку.

- Прво ми је одстрањен тумор на десној потколеници, након шест месеци је све било добро. Онда сам отишао у Ријеку, задобио тежак прелом ноге и био у гипсу четири месеца, затим још 14 одсуствовао с терена!

Провео је лепе године и у Ријеци, освојио Куп СФРЈ 1978. године.

- Мени је највише помогао Драгутин Спасојевић Спаске. Кад је дошао у Ријеку имао сам проблем са Гојком Зецом. После прелома ноге, нико у мој опоравак није веровао. Хтели су да ме се ослободе, ја нисам хтео да одем. Спаске је у мене веровао, касније ме одвео на припреме и већ следеће године сам дебитовао у репрезентацији на фамозној утакмици против Шпаније за одлазак на СП у Аргентини 1978.

Кад је Хуанито

- Да, погођен флашом у главу! Штета што се нисмо квалификовали на планетарну смотру фудбала, стадион је био „пун као око”. Али, шта да се ради.

Опет се за тренутак вратио Ријеци...

- Ријека, кад је ушла у Прву лигу 1974. године, почела је да прави одличан тим. Можда и најјачи у историји - Аврамовић, Хрстић, Филиповић, Цукров, Радин, Јуричић, Дуркалић, Радовић, Ружић, Десница и моја маленкост. И још нешто: Дамир Десница је најбољи играч Ријеке свих времена, барем за мене. Имала је и одличног председника, тренер Драгутин Спасојевић је добро посложио ствари. Освојили смо куп, у финалу победили Трепчу. Њему би требало приписати и други трофеј у купу, иако је отишао пре утакмице с Партизаном. Изузетан је био тренер и човек.

Убрзо је отишао у Шпанију, играма завредео статус легенде. А, улаз број девет на стадиону Еркулеса „Хосе Рико Перес” - његово име.

- Улаз с мојом огромном фотографијом је најдраже и најважније признање, то се парама не купује. Клубу сам захвалан због тога, ипак, тамо сам играо само три године.

После четири године се вратио у Ријеку, одиграо полусезону и отишао у фудбалску пензију.

- Менаџерством сам се бавио једно време, потом дигао руке због уплива мафије у фудбал! Започео сам бизнис са извозом воћа и поврћа у земље некадашње Југославије, што и данас радим.

Не размишља да јесен живота проведе у Ловћенцу, можда у Новом Саду или...

- Не мислим да се враћам у Србију, међутим, увек кад се укаже прилика одем у Нови Сад, Београд, Ријеку и у свој Ловћенац. Обиђем Црну Гору и обавезно кумове Бањалуци.

Бањалука је прелеп и град добрих људи, спортски центар. Борац је водећи тим у Премијер лиги БиХ.

- Борац је био велики клуб и у моје играчко доба. Драго ми је што и данас добро стоји, да је високо позициониран - закључио је казивање некадашњи центарфор. Црногорац, Србин, ама грађанин света Миодраг Кустудић.

ПАКЛЕНА КОНКУРЕНЦИЈА КОД ВАЛОКА

Има убележена три меча у репрезентацији Југославије.

- Паклена је била конкуренција код селектора Марка Валока. Рекох малопре да сам дебитовао у мечу са Шпанцима, играо још против Ирака и Италије. Били су тада Бјековић, Халихоџић, Бајевић, Замбата, Надовеза, Филиповић, Спречо, Букал и Пауновић из крагујевачког Радничког. Био је страшан играч, њега сам посебно ценио.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт zurnal.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта zurnal.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.