Кустудић: Дигао руке од фудбала због мафије!

Миодраг Кустудић је носио дрес Војводине, Ријеке, репрезентације Југославије и више клубова у Шпанији. У тој земљи живи од 1993. године, а фудбал му је честа и омиљена тема.

Зуб времена нагризе све, па и сећања, али успомене на период када је фудбал играо – никада! Не зна се у ком је клубу био бољи, солидне утиске је оставио и у дресу с буктињама.

Здравље га добро служи и у седамдесетдругој, кадгод може посети и родни Ловћенац, Црну Гору, Републику Српску, Ријеку.

Три сезоне био је нападач Војводине...

- Нови Сад је прелеп и мени увек драг. Многе лепе успомене вежу ме за овај град, ту сам се фудбалски афирмисао и кренуо даље. Имам и данас много пријатеља тамо – започео је причу Кустудић.

Након прве сезоне је био четврти стрелац шампионата Југославије, иза њега су остали Лазаревић, Филиповић, Букал и други врсни стрелци.

- Добрих играча је било, толико да се могла формирати репрезентација од пет селекција.

Његова слава је тад почела да расте, као и популарност код девојака.

- Све у своје време ха, ха... Писале су писма, заказивале састанке и тако даље. Ма, давно прошло време

У фудбалу су и тешке теме неизбежне, као и прича о прелому ноге и дугом опоравку.

- Прво ми је одстрањен тумор на десној потколеници, након шест месеци је све било добро. Онда сам отишао у Ријеку, задобио тежак прелом ноге и био у гипсу четири месеца, затим још 14 одсуствовао с терена!

Провео је лепе године и у Ријеци, освојио Куп СФРЈ 1978. године.

- Мени је највише помогао Драгутин Спасојевић Спаске. Кад је дошао у Ријеку имао сам проблем са Гојком Зецом. После прелома ноге, нико у мој опоравак није веровао. Хтели су да ме се ослободе, ја нисам хтео да одем. Спаске је у мене веровао, касније ме одвео на припреме и већ следеће године сам дебитовао у репрезентацији на фамозној утакмици против Шпаније за одлазак на СП у Аргентини 1978.

Кад је Хуанито…

- Да, погођен флашом у главу! Штета што се нисмо квалификовали на планетарну смотру фудбала, стадион је био „пун као око”. Али, шта да се ради.

Опет се за тренутак вратио Ријеци...

- Ријека, кад је ушла у Прву лигу 1974. године, почела је да прави одличан тим. Можда и најјачи у историји - Аврамовић, Хрстић, Филиповић, Цукров, Радин, Јуричић, Дуркалић, Радовић, Ружић, Десница и моја маленкост. И још нешто: Дамир Десница је најбољи играч Ријеке свих времена, барем за мене. Имала је и одличног председника, тренер Драгутин Спасојевић је добро посложио ствари. Освојили смо куп, у финалу победили Трепчу. Њему би требало приписати и други трофеј у купу, иако је отишао пре утакмице с Партизаном. Изузетан је био тренер и човек.

Убрзо је отишао у Шпанију, играма завредео статус легенде. А, улаз број девет на стадиону Еркулеса „Хосе Рико Перес” - његово име.

- Улаз с мојом огромном фотографијом је најдраже и најважније признање, то се парама не купује. Клубу сам захвалан због тога, ипак, тамо сам играо само три године.

После четири године се вратио у Ријеку, одиграо полусезону и отишао у фудбалску пензију.

- Менаџерством сам се бавио једно време, потом дигао руке због уплива мафије у фудбал! Започео сам бизнис са извозом воћа и поврћа у земље некадашње Југославије, што и данас радим.

Не размишља да јесен живота проведе у Ловћенцу, можда у Новом Саду или...

- Не мислим да се враћам у Србију, међутим, увек кад се укаже прилика одем у Нови Сад, Београд, Ријеку и у свој Ловћенац. Обиђем Црну Гору и обавезно кумове Бањалуци.

Бањалука је прелеп и град добрих људи, спортски центар. Борац је водећи тим у Премијер лиги БиХ.

- Борац је био велики клуб и у моје играчко доба. Драго ми је што и данас добро стоји, да је високо позициониран - закључио је казивање некадашњи центарфор. Црногорац, Србин, ама грађанин света Миодраг Кустудић.