Kustudić: Digao ruke od fudbala zbog mafije!

Miodrag Kustudić je nosio dres Vojvodine, Rijeke, reprezentacije Jugoslavije i više klubova u Španiji. U toj zemlji živi od 1993. godine, a fudbal mu je česta i omiljena tema.

Zub vremena nagrize sve, pa i sećanja, ali uspomene na period kada je fudbal igrao – nikada! Ne zna se u kom je klubu bio bolji, solidne utiske je ostavio i u dresu s buktinjama.

Zdravlje ga dobro služi i u sedamdesetdrugoj, kadgod može poseti i rodni Lovćenac, Crnu Goru, Republiku Srpsku, Rijeku.

Tri sezone bio je napadač Vojvodine...

- Novi Sad je prelep i meni uvek drag. Mnoge lepe uspomene vežu me za ovaj grad, tu sam se fudbalski afirmisao i krenuo dalje. Imam i danas mnogo prijatelja tamo – započeo je priču Kustudić.

Nakon prve sezone je bio četvrti strelac šampionata Jugoslavije, iza njega su ostali Lazarević, Filipović, Bukal i drugi vrsni strelci.

- Dobrih igrača je bilo, toliko da se mogla formirati reprezentacija od pet selekcija.

Njegova slava je tad počela da raste, kao i popularnost kod devojaka.

- Sve u svoje vreme ha, ha... Pisale su pisma, zakazivale sastanke i tako dalje. Ma, davno prošlo vreme

U fudbalu su i teške teme neizbežne, kao i priča o prelomu noge i dugom oporavku.

- Prvo mi je odstranjen tumor na desnoj potkolenici, nakon šest meseci je sve bilo dobro. Onda sam otišao u Rijeku, zadobio težak prelom noge i bio u gipsu četiri meseca, zatim još 14 odsustvovao s terena!

Proveo je lepe godine i u Rijeci, osvojio Kup SFRJ 1978. godine.

- Meni je najviše pomogao Dragutin Spasojević Spaske. Kad je došao u Rijeku imao sam problem sa Gojkom Zecom. Posle preloma noge, niko u moj oporavak nije verovao. Hteli su da me se oslobode, ja nisam hteo da odem. Spaske je u mene verovao, kasnije me odveo na pripreme i već sledeće godine sam debitovao u reprezentaciji na famoznoj utakmici protiv Španije za odlazak na SP u Argentini 1978.

Kad je Huanito…

- Da, pogođen flašom u glavu! Šteta što se nismo kvalifikovali na planetarnu smotru fudbala, stadion je bio „pun kao oko”. Ali, šta da se radi.

Opet se za trenutak vratio Rijeci...

- Rijeka, kad je ušla u Prvu ligu 1974. godine, počela je da pravi odličan tim. Možda i najjači u istoriji - Avramović, Hrstić, Filipović, Cukrov, Radin, Juričić, Durkalić, Radović, Ružić, Desnica i moja malenkost. I još nešto: Damir Desnica je najbolji igrač Rijeke svih vremena, barem za mene. Imala je i odličnog predsednika, trener Dragutin Spasojević je dobro posložio stvari. Osvojili smo kup, u finalu pobedili Trepču. Njemu bi trebalo pripisati i drugi trofej u kupu, iako je otišao pre utakmice s Partizanom. Izuzetan je bio trener i čovek.

Ubrzo je otišao u Španiju, igrama zavredeo status legende. A, ulaz broj devet na stadionu Erkulesa „Hose Riko Peres” - njegovo ime.

- Ulaz s mojom ogromnom fotografijom je najdraže i najvažnije priznanje, to se parama ne kupuje. Klubu sam zahvalan zbog toga, ipak, tamo sam igrao samo tri godine.

Posle četiri godine se vratio u Rijeku, odigrao polusezonu i otišao u fudbalsku penziju.

- Menadžerstvom sam se bavio jedno vreme, potom digao ruke zbog upliva mafije u fudbal! Započeo sam biznis sa izvozom voća i povrća u zemlje nekadašnje Jugoslavije, što i danas radim.

Ne razmišlja da jesen života provede u Lovćencu, možda u Novom Sadu ili...

- Ne mislim da se vraćam u Srbiju, međutim, uvek kad se ukaže prilika odem u Novi Sad, Beograd, Rijeku i u svoj Lovćenac. Obiđem Crnu Goru i obavezno kumove Banjaluci.

Banjaluka je prelep i grad dobrih ljudi, sportski centar. Borac je vodeći tim u Premijer ligi BiH.

- Borac je bio veliki klub i u moje igračko doba. Drago mi je što i danas dobro stoji, da je visoko pozicioniran - zaključio je kazivanje nekadašnji centarfor. Crnogorac, Srbin, ama građanin sveta Miodrag Kustudić.