Ђорђе Петровић је после четири месеца седеља на клупи дебитивао за Челзи. На Стамфорд бриџ је дошао у августу из Њу Ингланда за обештећење од 16 милиона фунти, а прве минуте у Премијер лиги уписао је пошто је пред крај утакмице, у 84. минуту против Евертона заменио повређеног Роберта Санчеза.
Није дебитовао како се надао. Прву утакмицу пред голом Челзија обележио је поразом и примљеним голом у надокнади времена.
Да ли ће остати пред голом Плаваца и колико дуго биће познато после извештаја о повреди Санчеза. Менаџер Челзија Маурицио Покетино само је потврдио да је Шпанац обновио повреду колена задобијену у претходном колу против Манчестер јунајтеда.
Повреда Санчеза омогућила је Петровићу да постане трећи српски голман у Премијер лиги (1992-2023). Стао је у ред иза Владимира Стојковића и Саше Илића.
Илић је први стигао у Енглеску. Имао је дугачак пут до колевке фудбала. Рођен је у Аустралији, где је и почео да игра фудбал. Са 19 година је дошао у отаџбину. Бранио је за Графичар (1991-93), тада члана Београдске зоне, и Раднички из Новог Београда (1993-96), у то време члана највишег ранга.
У Енглеску је ушао кроз најмања врата. У лето 1996. је искористио аустралијски пасош да заигра за Сент Леонардс, полупрофесионални клуб уз Хастингса који се такмичио у деветом рангу.
Свеци су се годину касније пласирали у Јужну лигу, осми ранг, а Илић је направио још већи корак. У лето 1997. прешао је у редове друголигаша Чарлтон атлетика. Наставио је крупним корацима да напредује и већ 1998. са лондонским клубом постао члан Премијер лиге. Одмах је и испао, али се и експресно вратио у елитни ранг, где га је Илић већ чекао. Током пролећа 2000. Чарлтон је Илића позајмио Вест Хему. Бранио је само једну утакмицу. У лети 2001. се вратио у Чарлтон и одрадио последњу сезону у Премијер лиги. Касније је бранио за Портсмут, Залаегершег, Барнсли, Блекпул, Абердин и Лидс.
Одбране у Чарлтону довеле су га и до репрезентације Југославије, за коју је бранио две утакмице.
Још један Атлетик, али из Вигана, ангажовао је српског голмана. Крунице су у јануару 2010. на шест месеци од лисабонског Спортинга позајмиле Владимира Стојковића. Бранио је на само четири утакмице, а по завршетку сезоне, кад су му истекле појамица Вигану и уговор са Спортингом, направио је сензацију преласком у Партизан.
Стојковић се 2016. вратио у Енглеску. Прешао је у редове Нотингем фореста, али је двоструки освајач Купа шампиона тада био друголигаш. За Шумаре је бранио само једну сезону и опет из Енглеске отишао у Партизан. Од 2021. је у саудијској Фејхи.
Петровић је уписао прву утакмицу за Челзи. Плавцима у следећем колу на Стамфорд бриџ долази Шефилд јунајтед.
МИЛИНКОВИЋ-САВИЋ БЕЗ ШАНСЕ
Списак српских голмана у Енглеској био би дужи да је Вања Милинковић-Савић добио прилику да се докаже у Манчестер јунајтеду.
Репрезентативац Србије је 2014. као члан Војводине потписао уговор са Манчестер јунајтедом, међутим, није отишао у Енглеску. Остао је у Војводини на позајмици годину ипо, да би у јануару 2016. раскинуо уговор са Ђаволима и прешао у Лехију из које је 2017. отишао у Торино.
АВРАМОВИЋ ПОСТАВИО ГРАНИЦУ
Фудбал је у Енглеској постојао и пре формирања Премијер лиге, па је и српских голмана у енглеском фудбалу било и пре 1992. године.
Први је на Острво стигао Петар Борота. У марту 1979. је из Партизана прешао у Челзи у коме је заменио легендарног Питера Бонетија. У дебитантској сезони је бранио десет утакмица. Плавци су првенство завршили на 20. месту и испали у нижи ранг, па је Борота следеће три сезоне провео у Другој дивизији. Бранио је на на још 26 утакмица и 1982. прешао у Порто.
Радојко Аврамовић, некадашњи голман чачанског Борца, ОФК Београда и Ријеке, у новембру 1979. је потписао за Нотс каунти. Остао је черити сезоне. Прве две се „загревао“ у Другој дивизији, а следеће две у елитном рангу бранио 78 утакмица.
Нотс каунти је 1983. испао у другу лигу, али је „Ради“, како су Аврамовића прекрстили Енглези преласком у Ковентри остао у највишем рангу и у сезони 1983/84. бранио на још 18 утакмица. Бранећи за два клуба у највишем рангу енглеског фудбала је сакупио 96 утакмица.
ОД ПОЛИЦАЈЦА ДО РЕКОРДЕРА
Енглези с великим поштовањем изговарају име Стевана „Стива“ Огризовића.
Огризовићев отац Никола је 1942, током Другог светског рата, са 14 година избегао покољ пред немачким трупама које су му на кућном прагу убиле оца, а заробили мајку и две сестре. После две године скривања по шумама заробила га је италијанска војска. Ослободила га је Британска армија. У нову Југославију није желео да се врати. Британци су му дозволили да бира између Аустралије и Енглеске. Изабрао је ближу адресу.
Стеван Огризовић је рођен 17. септембра 1957. у Менсфилду. Радио је као полицајац пре него је 1977. добио професионални уговор у Честерфилду из кога је убрзо прешао у Ливерпул у коме је остао пет сезона учествујући у освајању два Купа шампиона (1978, 1981) Провео је две сезоне у Шрузберију (1982-84), а затим отишао у Ковентри и постао легенда клуба. Међу Певачима је остао 16 сезона, освојио ФА куп 1987. и остао све до 2000. Рекордер је Ковентрија са 607 утакмица, од којих је 507 лигашких, такође рекордних.
Огризовић је једном позван да брани за Југославију. Позив је одбио надајући се да ће постати репрезентативац Енглеске. Позив енглеског селектора није дочекао.
Дане без фудбала прекраћивао је играјући крикет за Шропшрај каунти, члана Лиге малих огруга.
ЈЕДАН ЧОВЕК, ДВА МИТА
У породици српских исељеника 11. децембра 1960. у Честерфилду је рођен Јован Лукић. Под именом Џон постао је легенда два клуба, Лидса и Арсенала.
Енглези, несналажљиви са презименима која се завршавају на „ић“, погрешно су протумачили да је Јован син Вере Лукић, трудне жене коју је голман Манчестер јунајтеда Хари Грег спасио из смрсканог авиона на аеродрому у Минхену у коме су скончала осморица његових саиграча. Вера је родила дечака, али прича је пала у воду кад су схватили да је Јован рођен две године после трагедије у Минхену.
Лукић је целу каријеру провео у два клуба. За матични Лидс (1978-83, 1990-96) бранио је на 431 утакмици, а за Арсенал (1983-1990, 1996-2001) још 298.
Са Арсеналом је освојио првенство (1988/89) и Лига куп (1986/87). Са Лидсом је био члан генерације која је освојила последњи шампионат Енглеске (1991/92) пре промена које је изазвало формирање Премијер лиге.
Лукић је био претеча голмана данашњих голмана од којих тренери захтевају одличну игру ногама. Традиционално деганжирање из руке заменио је изласком с лоптом на 20-30 метара од гола пре него што би је послао пред противнички шеснаестерац.
Одбио је позив да постане члан репрезентације Југославије која је касније освојила Првенство Европе 1979. за младе. Изабрао је Енглеску. Бранио је један меч за маду селекцију, али позив за А тим никада није добио.
Мит о Минхенској катастрофи није једини повезан са Лукићем. Пре три године морао је да објашњава да није завршио медицински факултет и да није он тај др Џон Лукић који је координисао рад Националне здравствене организације током пандемије ковида.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
