Đorđe Petrović je posle četiri meseca sedelja na klupi debitivao za Čelzi. Na Stamford bridž je došao u avgustu iz Nju Inglanda za obeštećenje od 16 miliona funti, a prve minute u Premijer ligi upisao je pošto je pred kraj utakmice, u 84. minutu protiv Evertona zamenio povređenog Roberta Sančeza.
Nije debitovao kako se nadao. Prvu utakmicu pred golom Čelzija obeležio je porazom i primljenim golom u nadoknadi vremena.
Da li će ostati pred golom Plavaca i koliko dugo biće poznato posle izveštaja o povredi Sančeza. Menadžer Čelzija Mauricio Poketino samo je potvrdio da je Španac obnovio povredu kolena zadobijenu u prethodnom kolu protiv Mančester junajteda.
Povreda Sančeza omogućila je Petroviću da postane treći srpski golman u Premijer ligi (1992-2023). Stao je u red iza Vladimira Stojkovića i Saše Ilića.
Ilić je prvi stigao u Englesku. Imao je dugačak put do kolevke fudbala. Rođen je u Australiji, gde je i počeo da igra fudbal. Sa 19 godina je došao u otadžbinu. Branio je za Grafičar (1991-93), tada člana Beogradske zone, i Radnički iz Novog Beograda (1993-96), u to vreme člana najvišeg ranga.
U Englesku je ušao kroz najmanja vrata. U leto 1996. je iskoristio australijski pasoš da zaigra za Sent Leonards, poluprofesionalni klub uz Hastingsa koji se takmičio u devetom rangu.
Sveci su se godinu kasnije plasirali u Južnu ligu, osmi rang, a Ilić je napravio još veći korak. U leto 1997. prešao je u redove drugoligaša Čarlton atletika. Nastavio je krupnim koracima da napreduje i već 1998. sa londonskim klubom postao član Premijer lige. Odmah je i ispao, ali se i ekspresno vratio u elitni rang, gde ga je Ilić već čekao. Tokom proleća 2000. Čarlton je Ilića pozajmio Vest Hemu. Branio je samo jednu utakmicu. U leti 2001. se vratio u Čarlton i odradio poslednju sezonu u Premijer ligi. Kasnije je branio za Portsmut, Zalaegeršeg, Barnsli, Blekpul, Aberdin i Lids.
Odbrane u Čarltonu dovele su ga i do reprezentacije Jugoslavije, za koju je branio dve utakmice.
Još jedan Atletik, ali iz Vigana, angažovao je srpskog golmana. Krunice su u januaru 2010. na šest meseci od lisabonskog Sportinga pozajmile Vladimira Stojkovića. Branio je na samo četiri utakmice, a po završetku sezone, kad su mu istekle pojamica Viganu i ugovor sa Sportingom, napravio je senzaciju prelaskom u Partizan.
Stojković se 2016. vratio u Englesku. Prešao je u redove Notingem foresta, ali je dvostruki osvajač Kupa šampiona tada bio drugoligaš. Za Šumare je branio samo jednu sezonu i opet iz Engleske otišao u Partizan. Od 2021. je u saudijskoj Fejhi.
Petrović je upisao prvu utakmicu za Čelzi. Plavcima u sledećem kolu na Stamford bridž dolazi Šefild junajted.
MILINKOVIĆ-SAVIĆ BEZ ŠANSE
Spisak srpskih golmana u Engleskoj bio bi duži da je Vanja Milinković-Savić dobio priliku da se dokaže u Mančester junajtedu.
Reprezentativac Srbije je 2014. kao član Vojvodine potpisao ugovor sa Mančester junajtedom, međutim, nije otišao u Englesku. Ostao je u Vojvodini na pozajmici godinu ipo, da bi u januaru 2016. raskinuo ugovor sa Đavolima i prešao u Lehiju iz koje je 2017. otišao u Torino.
AVRAMOVIĆ POSTAVIO GRANICU
Fudbal je u Engleskoj postojao i pre formiranja Premijer lige, pa je i srpskih golmana u engleskom fudbalu bilo i pre 1992. godine.
Prvi je na Ostrvo stigao Petar Borota. U martu 1979. je iz Partizana prešao u Čelzi u kome je zamenio legendarnog Pitera Bonetija. U debitantskoj sezoni je branio deset utakmica. Plavci su prvenstvo završili na 20. mestu i ispali u niži rang, pa je Borota sledeće tri sezone proveo u Drugoj diviziji. Branio je na na još 26 utakmica i 1982. prešao u Porto.
Radojko Avramović, nekadašnji golman čačanskog Borca, OFK Beograda i Rijeke, u novembru 1979. je potpisao za Nots kaunti. Ostao je čeriti sezone. Prve dve se „zagrevao“ u Drugoj diviziji, a sledeće dve u elitnom rangu branio 78 utakmica.
Nots kaunti je 1983. ispao u drugu ligu, ali je „Radi“, kako su Avramovića prekrstili Englezi prelaskom u Koventri ostao u najvišem rangu i u sezoni 1983/84. branio na još 18 utakmica. Braneći za dva kluba u najvišem rangu engleskog fudbala je sakupio 96 utakmica.
OD POLICAJCA DO REKORDERA
Englezi s velikim poštovanjem izgovaraju ime Stevana „Stiva“ Ogrizovića.
Ogrizovićev otac Nikola je 1942, tokom Drugog svetskog rata, sa 14 godina izbegao pokolj pred nemačkim trupama koje su mu na kućnom pragu ubile oca, a zarobili majku i dve sestre. Posle dve godine skrivanja po šumama zarobila ga je italijanska vojska. Oslobodila ga je Britanska armija. U novu Jugoslaviju nije želeo da se vrati. Britanci su mu dozvolili da bira između Australije i Engleske. Izabrao je bližu adresu.
Stevan Ogrizović je rođen 17. septembra 1957. u Mensfildu. Radio je kao policajac pre nego je 1977. dobio profesionalni ugovor u Česterfildu iz koga je ubrzo prešao u Liverpul u kome je ostao pet sezona učestvujući u osvajanju dva Kupa šampiona (1978, 1981) Proveo je dve sezone u Šruzberiju (1982-84), a zatim otišao u Koventri i postao legenda kluba. Među Pevačima je ostao 16 sezona, osvojio FA kup 1987. i ostao sve do 2000. Rekorder je Koventrija sa 607 utakmica, od kojih je 507 ligaških, takođe rekordnih.
Ogrizović je jednom pozvan da brani za Jugoslaviju. Poziv je odbio nadajući se da će postati reprezentativac Engleske. Poziv engleskog selektora nije dočekao.
Dane bez fudbala prekraćivao je igrajući kriket za Šropšraj kaunti, člana Lige malih ogruga.
JEDAN ČOVEK, DVA MITA
U porodici srpskih iseljenika 11. decembra 1960. u Česterfildu je rođen Jovan Lukić. Pod imenom Džon postao je legenda dva kluba, Lidsa i Arsenala.
Englezi, nesnalažljivi sa prezimenima koja se završavaju na „ić“, pogrešno su protumačili da je Jovan sin Vere Lukić, trudne žene koju je golman Mančester junajteda Hari Greg spasio iz smrskanog aviona na aerodromu u Minhenu u kome su skončala osmorica njegovih saigrača. Vera je rodila dečaka, ali priča je pala u vodu kad su shvatili da je Jovan rođen dve godine posle tragedije u Minhenu.
Lukić je celu karijeru proveo u dva kluba. Za matični Lids (1978-83, 1990-96) branio je na 431 utakmici, a za Arsenal (1983-1990, 1996-2001) još 298.
Sa Arsenalom je osvojio prvenstvo (1988/89) i Liga kup (1986/87). Sa Lidsom je bio član generacije koja je osvojila poslednji šampionat Engleske (1991/92) pre promena koje je izazvalo formiranje Premijer lige.
Lukić je bio preteča golmana današnjih golmana od kojih treneri zahtevaju odličnu igru nogama. Tradicionalno deganžiranje iz ruke zamenio je izlaskom s loptom na 20-30 metara od gola pre nego što bi je poslao pred protivnički šesnaesterac.
Odbio je poziv da postane član reprezentacije Jugoslavije koja je kasnije osvojila Prvenstvo Evrope 1979. za mlade. Izabrao je Englesku. Branio je jedan meč za madu selekciju, ali poziv za A tim nikada nije dobio.
Mit o Minhenskoj katastrofi nije jedini povezan sa Lukićem. Pre tri godine morao je da objašnjava da nije završio medicinski fakultet i da nije on taj dr Džon Lukić koji je koordinisao rad Nacionalne zdravstvene organizacije tokom pandemije kovida.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
