На данашњи дан, пре равно 30. година, 12. децембра 1993. године, враћајући се из Шида, где су одиграли првенствену утакмицу последњег јесењег кола Друге лиге, група А СР Југославије, фудбалери бањалучког Борца доживели су саобраћајну несрећу у којој су теже повређени тренер Ненад Гавриловић и фудбалер Стојан Јањетовић.
Аутобус грађевинског предузећа ГИК из Бањалуке је у Дугом Пољу код Модриче налетео на неосветљен и на путу паркиран војни „С4” камион, па је тренер Гавриловић поломио руку и ногу, а играч Јањетовић скочни зглоб и добио посекотине… Права је срећа да нико није трагично настрадао.
– Био је рат, путовали смо коридором и враћали смо се кући за Бањалуку из Шида. У Дугом Пољу, негде око 20 часова, имали смо саобраћајку од које се ни данас нисам у потпуности опоравио, имам последице. Сваки пут када захлади имам тегобе, а када негде дуже седим морам да се изујем, јер ме боли зглоб. Добро смо прошли, није било жртава, јер је аутобус након ударца у аутомобил слетео с цесте и појурио према набујалој реци Босни од које се зауставио буквално два метра – присетио се Стојан Јањетовић догађаја пре три деценије.
Његов опоравак је трајао шест месеци, а о немилој саобраћајној несрећи Стојан Јањетовић је још рекао:
– Били смо сви уморни и исцрпљени, тај дан смо играли против Динама из Панчева, било је нерешено 2:2, а терен је био тежак, пун блата и снега, хладно… Једва смо чекали да дођемо кући. Имали смо ту несрећу, а колика силина удара је била најбоље сведочи податак да су помоћни тренер Ненад Лазић и играч Роберт Зрилић тада испали кроз шофершајбу и на срећу, ништа им није било, мало се угрували. Мене и тренера Гавриловића су пребацили у добојску болницу, а остали играчи и чланови експедиције су се сналазили, кући су се вратили камионом.
Срећа у несрећи је била да је првенство окончано и наступила је зимска пауза.
– Сваког 12. децембра се исплачем када се сетим шта је било и помислим шта је могло да буде. Остале су последице. Иначе, у моменту несреће сам стајао у аутобусу, код предњих врата и баш је мојим делом ударио у паркирани аутомобил, ноге су ми биле прикљештене. Након опоравка наставио сам да играм за Борац, али екипу која је наступала у такмичењима у Републици Српској, док је први тим наставио такмичење у Србији и касније се, вратио из Југославије. Мом доласку у Борац претходила је утакмица клуба против селекције за коју сам наступао и ту је нас неколико стручни штаб на челу са Владимиром Петровићем Пижоном запазнио и позвао да играмо за Бањалучане – рекао је Стојан Јањетовић, донедавно спортски директор Рудар Приједора.
ДРАГИШИЋ: БИЛО ЈЕ СТРАШНО
Утакмицу против Динама на стадиону Радничког у Шиду тада је играо и Зоран Драгишић, данашњи тренер јуниора Борца. О несрећи на коридору је рекао:
– Спавао сам у задњем делу аутобуса када се зачуо страховит удар, а од силине спале су ми патике, једну сам нашао у аутобусу, а другу у жбуњу поред набујале Босне. Било је клизаво и хладно да се најежиш, а у војном возилу које смо ударили неколико рањеника које смо касније преносили у кола хитне помоћи. Ми смо буквално у камиону, под церадом, допутовали у Бањалуку. Било је доста полупаних носева и глава од тог стравичног удеса и права је срећа да нико није погинуо.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
