Ранко Стојић, сада познати фудбалски менаџер, својевремено је био један од најбољих голмана старе Југославије. И за разлику од многих попут Рајка Јањанина, Боре Цветковића, Миливоја Брачуна, Роберта Просинечког,..., који су из Загреба дошли у Београд, Стојић је отишао у контрасмеру.
Из Партизана је 1984. године отишао у Динамо, одакле је после прешао у Белгију... Чињеница да се ближи четири деценије од трансфера, који је у то време био изненађујући био је један од повода за интервју у Вечерњем листу. Стојић је причао о данима кад је из Бугојна дошао у Звездару, Партизану, Ћири Блажевићу, Звонимиру Бобану...
У разговору за чувени загребачки лист испричао је и једну анегдоти. На констатацију да „није тајна да је одувек био навијач Црвене звезде, а на крају је потписао за Партизан”, Стојић се надовезао:
– Требало је да потпишем за Звезду. Све је већ било договорено. Драган Џајић обећао ми је да неће никога доводити. Срећа да нисам ништа потписао, јер сам узео дан, два паузе за размишљање. Ноћ пре него што ћу донети коначну одлуку одем да купим ноћно издање београдског Спорта, а кад тамо на насловној страни пише – Звезда враћа старог голмана у клуб. И уместо да сам у 10 ујутро потпишем за Звезду, ја у девет потпишем за Партизан. Знате, у родном Бугојну нема ниједног навијача Партизана. Као голман црно-белих одлазио сам код родбине у Бугојно и стално носио кофер пун дресова, али нисам имао коме да их подијелим. Зато сам после доносио голманске рукавице, које су неутралне – рекао је Стојић.





Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.