НА ДАНАШЊИ ДАН - Једини из Пролетера директно у репрезентацију

На данашњи дан, пре 55 година, Ненад Бјековић дебитовао је за репрезентацију Југославије у мечу против Бразила. Легендарни ас стадион у Бело Хоризонтеу никад није заборавио. Кариоке су победиле 3:2 (2:2), деби је зачинио голом против фудбалских мађионичара, други је дело Вахидина Мусемића.

„Плави” су играли у саставу: Ћурковић, Тешан, Алексић, Павловић (Холцер), Дојчиновски, Пауновић (Белин), Бјековић (Катић), Мусемић, Букал, Мујкић (Аћимовић), Спасовски, селектор је био Рајко Митић.

Пролетер је изнедрио велики број асова. Зрењанин није велики град, али нико, осим Београда, није изабраном тиму у омладински и сениорски погон „испоручио” толики број фудбалера. Пре Бјековића, репрезентативци су били Бела Палфи, Антон Херцег, Милан Галић, Радослав Бечејац, после њега Слободан Дубајић, Дејан Говедарица, Дарко Ковачевић, браћа Илија и Владимир Ивић, Звонимир Вукић...

Међутим, никад нико није директно из Пролетера обукао репрезентативни дрес са буктињама, нико осим Бјековића. Поред Бразила, као члан екипе са Бегеја, играо је и против Шведске (2:1) на стадиону Хајдука у Сплиту 28. фебруара 1969. и, као на дебију, био стрелац заједно са Мусемићем. Против Шпаније у Барселони (1:2, 30. април 1969) играо је квалификациони меч за одлазак на СП у Мексику. Каријера и животни пут су за фудбалски роман и екранизацију. Рођен је 5. новембра 1947. у Лазареву, за месни Задругар регистрован је 4. октобра 1963, за Пролетер 16. јула 1965.

Одлазак у редове тадашњег друголигаша имао је предигру. Чувени зрењанински тренер, Кемал Кики Омерагић, којег Бјековић често помиње као фудбалског оца, довео је Пролетер у Лазарево, да пробуди стрелце и напуни мрежу домаћина. Уместо тога, доживео је пораз, али добио дијамант којег је избрусио за репрезентативне висине. Задругар је победио 3:1, Бјековић је постигао два гола и после меча Кики га је ставио у „фићу” и одвео на стадион у Карађорђевом парку да потпише уговор.

После две сезоне, Пролетер се први пут у историји пласирао у елиту и прву прволигашку сезону завршио на осмом месту. Актуелни шампион, Сарајево, савладано је 3. септембра 1967. 2:1, капитен репрезентације Мирсад Фазлагић није могао да задржи  Бјековића. Једанаестог октобра, први пут за бодове, побеђена је Црвена звезда (2:0), предвођена Драганом Џајићем и пред рекордних 22.000 гледалаца. На Маракани, 1. маја наредне године, било је 0:0, Зрењанинци су имали много моћан тим. Одиграо је 104 првенствена меча и постигао 27 голова у конкуренцији одличних нападача, Богдана Пантелића и Златоја Обрадова, који је каријеру наставио у Хајдуку.

Лета 1969. Пролетер је Ненаду отворио врата за одлазак, тражили су га најјачи и на Бегеју нису хтели да га спутавају, видели су могућност да зараде. У двориште родног дома у Лазареву, долазио је Миљан Миљанић, тражили су га Новосађани и почели да својатају, Динамо није хтео да устукне...

Ни Звезда, ни Војводина, ни Загрепчани...

- Кад је дошао Миљанић, лепо смо разговарали, попили по ракију, похвалио је Ненада, захвалио се на лепом мишљену о сину  и рекао му „Иде у Партизан” – сећам се шта ми је причао Борисав, Ненадов отац.

Прелазак у Партизан коштао је црно-беле. Четворица играча (Војислав Марковић, Милош Видовић, Жарко Оларевић, Милорад Тошић) преселила су се из Хумске на обале Бегеја, уз 30 милиона динара. Дуго се причало да је то, до тада, био један од највећих трансфера у Југославији.

Остао је у Партизану до лета 1976. и отишао овенчан титулом и са 24 поготка као голгетер шампионата. У финишу јесени, после једне утакмице, позвао ме у ресторан стадиона ЈНА на вечеру. Био сам студент, пријало је. У једном тренутку, дискретно ми је шапнуо да погледам иза његових леђа.

- Удо Латек – препознао сам из новинских фотографија тренера Бајерна.

Хтео је Бјековића исте зиме, Немци су писали да долази да замени чувеног Герда Милера. Није отишао, остао је у Партизану и имао одговор „Хоћу да оставим траг, хоћу титулу са Партизаном, деценију се чека”. Отишао је у Ницу и много пута говорио да су му долазак у Партизан и одлазак у Ницу биле најважније одлуке у играчкој каријери.

У Француској два пута је проглашаван најбољим странцем, четири пута првим нападачем. Две године био је тренер Нице, почасни грађанин, навијачи су га, пре неколико година, прогласили најбољим за 100 година постојања и припала му је част да почетним ударцем, отвори нови стадион... И за Французе великан...

Тренерску каријеру почео је у Партизану 1981, од 1984. до 1987. био је шеф стручног штаба, најмлађи у историји клуба. Од 1990. до 2007. био је на месту директора Партизана. Осам титула, четири купа и у много чему први.

Био је 1. мај 1991, седели смо у Лазареву и рече да ће на лето екипу преузети Ивица Осим. Знао је да сам, пишући за Темпо, познавао Швабу док је био тренер Жељезничара, касније младе репрезентације. Потез којим је усталасао фудбалску јавност. Био је први у многим деловима каријере. Дуго је чувао тајну око ангажовања легендарног Немца Лотара Матеуса. Кажу да је Иван Ћурковић, кад му је рекао да некадашњи најбољи играч планете долази за тренера, изустио „Ма, дај Ненаде, где Лотар...” Матеус је први страни тренер у српском фудбалу. Партизан је први клуб који је играо у групној фази ЛШ, први у Лиги УЕФА. Ненад је једини у региону који је као играч, тренер и спортски директор клуба био шампион.

Великан, људска громада, икона, не само за своје Лазаревљане, њихов Нено, како га зову...