NA DANAŠNjI DAN - Jedini iz Proletera direktno u reprezentaciju

Na današnji dan, pre 55 godina, Nenad Bjeković debitovao je za reprezentaciju Jugoslavije u meču protiv Brazila. Legendarni as stadion u Belo Horizonteu nikad nije zaboravio. Karioke su pobedile 3:2 (2:2), debi je začinio golom protiv fudbalskih mađioničara, drugi je delo Vahidina Musemića.

„Plavi” su igrali u sastavu: Ćurković, Tešan, Aleksić, Pavlović (Holcer), Dojčinovski, Paunović (Belin), Bjeković (Katić), Musemić, Bukal, Mujkić (Aćimović), Spasovski, selektor je bio Rajko Mitić.

Proleter je iznedrio veliki broj asova. Zrenjanin nije veliki grad, ali niko, osim Beograda, nije izabranom timu u omladinski i seniorski pogon „isporučio” toliki broj fudbalera. Pre Bjekovića, reprezentativci su bili Bela Palfi, Anton Herceg, Milan Galić, Radoslav Bečejac, posle njega Slobodan Dubajić, Dejan Govedarica, Darko Kovačević, braća Ilija i Vladimir Ivić, Zvonimir Vukić...

Međutim, nikad niko nije direktno iz Proletera obukao reprezentativni dres sa buktinjama, niko osim Bjekovića. Pored Brazila, kao član ekipe sa Begeja, igrao je i protiv Švedske (2:1) na stadionu Hajduka u Splitu 28. februara 1969. i, kao na debiju, bio strelac zajedno sa Musemićem. Protiv Španije u Barseloni (1:2, 30. april 1969) igrao je kvalifikacioni meč za odlazak na SP u Meksiku. Karijera i životni put su za fudbalski roman i ekranizaciju. Rođen je 5. novembra 1947. u Lazarevu, za mesni Zadrugar registrovan je 4. oktobra 1963, za Proleter 16. jula 1965.

Odlazak u redove tadašnjeg drugoligaša imao je predigru. Čuveni zrenjaninski trener, Kemal Kiki Omeragić, kojeg Bjeković često pominje kao fudbalskog oca, doveo je Proleter u Lazarevo, da probudi strelce i napuni mrežu domaćina. Umesto toga, doživeo je poraz, ali dobio dijamant kojeg je izbrusio za reprezentativne visine. Zadrugar je pobedio 3:1, Bjeković je postigao dva gola i posle meča Kiki ga je stavio u „fiću” i odveo na stadion u Karađorđevom parku da potpiše ugovor.

Posle dve sezone, Proleter se prvi put u istoriji plasirao u elitu i prvu prvoligašku sezonu završio na osmom mestu. Aktuelni šampion, Sarajevo, savladano je 3. septembra 1967. 2:1, kapiten reprezentacije Mirsad Fazlagić nije mogao da zadrži  Bjekovića. Jedanaestog oktobra, prvi put za bodove, pobeđena je Crvena zvezda (2:0), predvođena Draganom Džajićem i pred rekordnih 22.000 gledalaca. Na Marakani, 1. maja naredne godine, bilo je 0:0, Zrenjaninci su imali mnogo moćan tim. Odigrao je 104 prvenstvena meča i postigao 27 golova u konkurenciji odličnih napadača, Bogdana Pantelića i Zlatoja Obradova, koji je karijeru nastavio u Hajduku.

Leta 1969. Proleter je Nenadu otvorio vrata za odlazak, tražili su ga najjači i na Begeju nisu hteli da ga sputavaju, videli su mogućnost da zarade. U dvorište rodnog doma u Lazarevu, dolazio je Miljan Miljanić, tražili su ga Novosađani i počeli da svojataju, Dinamo nije hteo da ustukne...

Ni Zvezda, ni Vojvodina, ni Zagrepčani...

- Kad je došao Miljanić, lepo smo razgovarali, popili po rakiju, pohvalio je Nenada, zahvalio se na lepom mišljenu o sinu  i rekao mu „Ide u Partizan” – sećam se šta mi je pričao Borisav, Nenadov otac.

Prelazak u Partizan koštao je crno-bele. Četvorica igrača (Vojislav Marković, Miloš Vidović, Žarko Olarević, Milorad Tošić) preselila su se iz Humske na obale Begeja, uz 30 miliona dinara. Dugo se pričalo da je to, do tada, bio jedan od najvećih transfera u Jugoslaviji.

Ostao je u Partizanu do leta 1976. i otišao ovenčan titulom i sa 24 pogotka kao golgeter šampionata. U finišu jeseni, posle jedne utakmice, pozvao me u restoran stadiona JNA na večeru. Bio sam student, prijalo je. U jednom trenutku, diskretno mi je šapnuo da pogledam iza njegovih leđa.

- Udo Latek – prepoznao sam iz novinskih fotografija trenera Bajerna.

Hteo je Bjekovića iste zime, Nemci su pisali da dolazi da zameni čuvenog Gerda Milera. Nije otišao, ostao je u Partizanu i imao odgovor „Hoću da ostavim trag, hoću titulu sa Partizanom, deceniju se čeka”. Otišao je u Nicu i mnogo puta govorio da su mu dolazak u Partizan i odlazak u Nicu bile najvažnije odluke u igračkoj karijeri.

U Francuskoj dva puta je proglašavan najboljim strancem, četiri puta prvim napadačem. Dve godine bio je trener Nice, počasni građanin, navijači su ga, pre nekoliko godina, proglasili najboljim za 100 godina postojanja i pripala mu je čast da početnim udarcem, otvori novi stadion... I za Francuze velikan...

Trenersku karijeru počeo je u Partizanu 1981, od 1984. do 1987. bio je šef stručnog štaba, najmlađi u istoriji kluba. Od 1990. do 2007. bio je na mestu direktora Partizana. Osam titula, četiri kupa i u mnogo čemu prvi.

Bio je 1. maj 1991, sedeli smo u Lazarevu i reče da će na leto ekipu preuzeti Ivica Osim. Znao je da sam, pišući za Tempo, poznavao Švabu dok je bio trener Željezničara, kasnije mlade reprezentacije. Potez kojim je ustalasao fudbalsku javnost. Bio je prvi u mnogim delovima karijere. Dugo je čuvao tajnu oko angažovanja legendarnog Nemca Lotara Mateusa. Kažu da je Ivan Ćurković, kad mu je rekao da nekadašnji najbolji igrač planete dolazi za trenera, izustio „Ma, daj Nenade, gde Lotar...” Mateus je prvi strani trener u srpskom fudbalu. Partizan je prvi klub koji je igrao u grupnoj fazi LŠ, prvi u Ligi UEFA. Nenad je jedini u regionu koji je kao igrač, trener i sportski direktor kluba bio šampion.

Velikan, ljudska gromada, ikona, ne samo za svoje Lazarevljane, njihov Neno, kako ga zovu...