ЛЕСКОВАЧКА ХРОНИКА: Промена тренера кад јој време није

Можда је и превише лирски изречено, али се може и поједноставити. У години највећих клупских успеха - освајањa првог места у Српској лиги Исток и деоби другог места у ПЛС, у години обележавања века фудбала у Лесковцу, у години кад је водећи фудбалски колектив у Јабланичком округу добио признање Лесковачког спортског савеза као најуспешнији спортски колектив на обалама Ветернице, у години кад је једноставно морало да се на доличан начин обележи више од сто година како је фудбалска лопта (1918) ушла у варош са помпезним именом „Српски Манчестер” и почела да скакуће на терену „Ширина” - отворен је на чуђење српске јавности велики проблем.

Историја, ма колико била привлачна, занимљива и на понос оних који су генерацијама доказивали како је фудбал краљ спортова, да су се Лесковчани, посебно млади заљубљеници у планетарни спорт број 1 пун век са уважавањем клањали његовом височанству, не треба да избегне бригу о будућности фудбала. Клуб такве прошлости и овогодишњих резултата, у години кад је Југ Србије, криво мисле они који га титлују само лесковачком својином, добио модеран стадион по УЕФА стандардима, мора као приоритет да стави неочекивану, али изузетно стресну реалност: на прагу је раскид уговора ГФК Дубочице и успешног тренера Дејана Челара.

Наводно, у коректном разговору прецизирани су предуслови који треба да доведу до споразумног раскида уговора. Подсетимо: тренер који је ГФК Дубочицу преузео после шестог кола претходног првенства Српске лиге и увео је у Прву Лигу Србије. И не само то: са помоћницима Бобаном Ценићем, Звонимиром Станковићем и Звезданом Стојановићем, спортским директором Владицом Цекићем и председником Дејаном Савићем, формирали су, припремили и водили екипу лесковачког прволигаша до деобе другог места на табели. И то после продужене јесење полусезоне, која је по Пропозицијама ПЛС трајала пуних 20 кола. То што је мало оних који прихватају разговор на тему: зашто, како, да ли је до тога требало да дође, на крају крајева, има ли заиста договора око испуњавања претпоставки за прекид сарадње, уз обострану сагласност, не говори добро о перспективама како овај раскид неће донети нове потресе.

Време шока је за нама, грозница парламентарних и локалних, градских избора, живот иде даље, првенство ће се наставити колико сутра, ваља донети одлуку: где и како наћи стручњака са профи лиценцом, какву нема ни један фудбалски тренер из Јабланичког округа. Одмах мора поглед према Нишу или Београду, одакле су последњих година долазили тренери са траженом лиценцом. Подгрејавати неуралгичну атмосферу и пре званичног окупљања првотимаца и почетак припрема за преостале обавезе у ПЛС није манир ни правих, а не само добронамерних новинара. Прећуткивати реалност, стављати под тепих проблем који се пред јавношћу није могао сакрити, тешко да ће као чаробним штапићем одагнати проблеме о вођењу екипе којој се смеши чак и виши ранг.

Хоће ли са највиших функција, у локалној власти, стићи правовремени сигнал и да се подршка не пружа само за кафанским столом или у удобним фотељама, већ и тамо где су дневни, али и непријатни проблеми и теме? Како су пролазили они који су мислили да су непогрешиви, вечни и незаобилазни, да само они који обезбеђују средства треба да воде главну реч је кратковида политика. У ГФК Дубочици је и пре доласка Новог лета, неопходно сачинити писану анализу реалног стања, најтежих и приоритетних проблема са којима се треба суочити, али их и памећу, знањем, познавањем и признавањем струке, морају разрешити. У противном, овако плодна и успешна полусезона за пролеће се не би смела тек тако најављивати. А знано је, говоре бројни примери и искуства, да су после великих успеха и успона порази и падови изузетно болни.