LESKOVAČKA HRONIKA: Promena trenera kad joj vreme nije

Možda je i previše lirski izrečeno, ali se može i pojednostaviti. U godini najvećih klupskih uspeha - osvajanja prvog mesta u Srpskoj ligi Istok i deobi drugog mesta u PLS, u godini obeležavanja veka fudbala u Leskovcu, u godini kad je vodeći fudbalski kolektiv u Jablaničkom okrugu dobio priznanje Leskovačkog sportskog saveza kao najuspešniji sportski kolektiv na obalama Veternice, u godini kad je jednostavno moralo da se na doličan način obeleži više od sto godina kako je fudbalska lopta (1918) ušla u varoš sa pompeznim imenom „Srpski Mančester” i počela da skakuće na terenu „Širina” - otvoren je na čuđenje srpske javnosti veliki problem.

Istorija, ma koliko bila privlačna, zanimljiva i na ponos onih koji su generacijama dokazivali kako je fudbal kralj sportova, da su se Leskovčani, posebno mladi zaljubljenici u planetarni sport broj 1 pun vek sa uvažavanjem klanjali njegovom visočanstvu, ne treba da izbegne brigu o budućnosti fudbala. Klub takve prošlosti i ovogodišnjih rezultata, u godini kad je Jug Srbije, krivo misle oni koji ga titluju samo leskovačkom svojinom, dobio moderan stadion po UEFA standardima, mora kao prioritet da stavi neočekivanu, ali izuzetno stresnu realnost: na pragu je raskid ugovora GFK Dubočice i uspešnog trenera Dejana Čelara.

Navodno, u korektnom razgovoru precizirani su preduslovi koji treba da dovedu do sporazumnog raskida ugovora. Podsetimo: trener koji je GFK Dubočicu preuzeo posle šestog kola prethodnog prvenstva Srpske lige i uveo je u Prvu Ligu Srbije. I ne samo to: sa pomoćnicima Bobanom Cenićem, Zvonimirom Stankovićem i Zvezdanom Stojanovićem, sportskim direktorom Vladicom Cekićem i predsednikom Dejanom Savićem, formirali su, pripremili i vodili ekipu leskovačkog prvoligaša do deobe drugog mesta na tabeli. I to posle produžene jesenje polusezone, koja je po Propozicijama PLS trajala punih 20 kola. To što je malo onih koji prihvataju razgovor na temu: zašto, kako, da li je do toga trebalo da dođe, na kraju krajeva, ima li zaista dogovora oko ispunjavanja pretpostavki za prekid saradnje, uz obostranu saglasnost, ne govori dobro o perspektivama kako ovaj raskid neće doneti nove potrese.

Vreme šoka je za nama, groznica parlamentarnih i lokalnih, gradskih izbora, život ide dalje, prvenstvo će se nastaviti koliko sutra, valja doneti odluku: gde i kako naći stručnjaka sa profi licencom, kakvu nema ni jedan fudbalski trener iz Jablaničkog okruga. Odmah mora pogled prema Nišu ili Beogradu, odakle su poslednjih godina dolazili treneri sa traženom licencom. Podgrejavati neuralgičnu atmosferu i pre zvaničnog okupljanja prvotimaca i početak priprema za preostale obaveze u PLS nije manir ni pravih, a ne samo dobronamernih novinara. Prećutkivati realnost, stavljati pod tepih problem koji se pred javnošću nije mogao sakriti, teško da će kao čarobnim štapićem odagnati probleme o vođenju ekipe kojoj se smeši čak i viši rang.

Hoće li sa najviših funkcija, u lokalnoj vlasti, stići pravovremeni signal i da se podrška ne pruža samo za kafanskim stolom ili u udobnim foteljama, već i tamo gde su dnevni, ali i neprijatni problemi i teme? Kako su prolazili oni koji su mislili da su nepogrešivi, večni i nezaobilazni, da samo oni koji obezbeđuju sredstva treba da vode glavnu reč je kratkovida politika. U GFK Dubočici je i pre dolaska Novog leta, neophodno sačiniti pisanu analizu realnog stanja, najtežih i prioritetnih problema sa kojima se treba suočiti, ali ih i pameću, znanjem, poznavanjem i priznavanjem struke, moraju razrešiti. U protivnom, ovako plodna i uspešna polusezona za proleće se ne bi smela tek tako najavljivati. A znano je, govore brojni primeri i iskustva, da su posle velikih uspeha i uspona porazi i padovi izuzetno bolni.