Кривокапић: Верујем у пласман на ЕП

За омладинску репрезентацију Србије година на измаку била је поприлично турбулентна. Игре момака рођених 2005. и млађих варирале су од сјаја до очаја, а кад се подвуче црта дефинитивно се може констатовати да се од ове генерације очекивало далеко више, јер су навикли на успехе. И себе и друге. Поред талента, изабранике селектора Радована Кривокапића красе карактер, самопоуздање, начин на који просто приморавају противнике да се осећају инфериорно чак и оне који, бар на папиру, слове за боље. Са умереном дозом фудбалског безобразлука

показују зубе. Не дозвољавају да их примљен гол психолошки нокаутира већ на њих делује као инјекција, она која их тера да гризу још јаче, боље, агресивније. С друге стране, у уводној рунди квалификација за пласман на Европско првенство било је приметно да их је добар глас на којем су уљуљкао до границе која се не прелази, те су у њу ушли по принципу „лако ћемо”. То им се умало обило о главу, јер су после много времена дошли у ситуацију да не зависе само од себе, а кад се не питаш за властиту судбину то у најави може бити велики проблем. Срећа је, ипак, била на њиховој страни, те су се кроз иглене уши провукли до елитне рунде у којој их очекује паклени посао.

Радован Кривокапић, стручњак под чијим будним оком неки талентовани клинци пишу приче о омладинској репрезентацији, је један од оних који увек реално гледају на ствари, те објективност која му је један од заштитних знакова, ни у резимеу 2023. није изостала.

- Гледано из такмичарског угла за нас је најважније да смо испунили циљ број један, а то је да се пласирамо у завршну рунду квалификација. Јасно је да у уводној нисмо били сјајни, једноставно изостао је ниво игре по којем смо се трудили да постанемо препознатљиви. Кључни проблем била нам је реализација, на три меча постигли смо само два гола што се коси са свим очекивањима и стандардима ове генерације.

А није да Орлићи нису имали прилике да све ривале баце на колена. Били су смели у креирању шанси, опробавали су шутеве из, неко би рекао, немогућих позиција, а исто тако и кроз увежбане акције покушавали су да буду кобни по мреже противника, али једноставно није им се дало, а у фудбалу важи неписано правило да кад се шансе пропусте обично следи казна.

- Управо због тога и највише жалимо. Кад немаш шансе ниси их имао и једноставно не заслужујеш да стигнеш до победе, али је велики проблем кад их створиш, а оне остану неискоришћене. Ми смо их на свим утакмицама имали поприлично, из различитих фаза игре, међутим, лопта није хтела у гол. Мени је потпуно јасно у чему је проблем. Знате оно кад кажу да лопта није хтела у гол, то је само пука фраза. Проблем је концентрација у завршници.

„Никад пораз - само лекција” такође је светски популарна фраза код спортиста. Кад те ривал баци на колена не ваља падати у очај, нити у властитим очима ако већ, такав смо народ, после

сваког падамо у туђим. Трик је у преиспитивању сопствених потеза који су утицали на то да тим подбаци, фора је у томе да се стави прст на чело, а не да се исти упире у друге, јер од тог посла вајде нема.

- Све кроз шта смо прошли у првој рунди квалификација за нас је била велика школа, научили смо неколико лекција. Резултати испод очекивања су за наук, свима нама. Не бих само волео да будем погрешно схваћен, постигли смо неочекивано мало голова, али нису само нападачи криви, нећемо сад по њима дрвље и камење. Криви смо сви, знате како се каже, напад почиње од одбране, а одбрана од напада. Нисмо прошли како јесмо само због лоше реализације.

Некако се, између редова, дало и наслутити да би феноменални резултати на које су навикли могли да уљуљкају момке који, то нико не може да оспори, прерастају у играче за велика дела. Кад се освоји треће место на континенталној смотри, што су Орлићи урадили у Израелу, онда се готово сви ривали сврставају међу аутсајдере, а да то нису. Управо је такав начин размишљања, утисак је, највећи кривац за неславна издања које је ова генерација показала у новембру.

- Знао сам да до тога може да дође. Они су сада у врло сензибилном узрасту и неопходно је добро их каналисати, на свим пољима, али увек уз одређену дозу опреза. Управо због тога што сам наслућивао са чиме можемо да се сусретнемо, много сам причао са играчима, појединачно и на заједничким састанцима. Психолошким моментом смо се, веровали или не, бавили више него игром. У годинама су у којим се могу очекивати осцилације. Чврсто верујем да је подсвест некад јача од свести. Играчи су били свесни да су пред њима важне утакмице, да морају да играју без грешке, да немају простора за калкулације. Знали су колика је одговорност на њима, али једноставно преовладала је подсвест која их је уверавала да ће, због неких прошлих резултата, да се прошетају кроз групу.

Данска, Португалија и Грчка су репрезентације којима ће омладинци Србије стати на црту у елитној рунди квалификација за пласман на континенталну смотру. Без дилеме улога апсолутног фаворита припада Португалцима, који ће на својој страни осим квалитета који је неоспоран имати и предност домаћег терена. Јасно је да је пред Орлићима огроман изазов, а да ли су способни да ко зна који пут буду најбољи кад је најпотребније показаће у марту. Радован је селектор који обећава генерације која обећава, а за таленте које је бирао имао је јасну поруку.

- После жреба у Ниону послао сам им поруку да верују у себе као што ја верујем у њих. Од кад сам са овом генерацијом учим их томе да је неважно ко је на супротној страни ако су они прави на терену. Увек морају бити на највишем могућем нивоу, јер то је једини пут који води ка циљу – истакао је Кривокапић.