Krivokapić: Verujem u plasman na EP

Za omladinsku reprezentaciju Srbije godina na izmaku bila je poprilično turbulentna. Igre momaka rođenih 2005. i mlađih varirale su od sjaja do očaja, a kad se podvuče crta definitivno se može konstatovati da se od ove generacije očekivalo daleko više, jer su navikli na uspehe. I sebe i druge. Pored talenta, izabranike selektora Radovana Krivokapića krase karakter, samopouzdanje, način na koji prosto primoravaju protivnike da se osećaju inferiorno čak i one koji, bar na papiru, slove za bolje. Sa umerenom dozom fudbalskog bezobrazluka

pokazuju zube. Ne dozvoljavaju da ih primljen gol psihološki nokautira već na njih deluje kao injekcija, ona koja ih tera da grizu još jače, bolje, agresivnije. S druge strane, u uvodnoj rundi kvalifikacija za plasman na Evropsko prvenstvo bilo je primetno da ih je dobar glas na kojem su uljuljkao do granice koja se ne prelazi, te su u nju ušli po principu „lako ćemo”. To im se umalo obilo o glavu, jer su posle mnogo vremena došli u situaciju da ne zavise samo od sebe, a kad se ne pitaš za vlastitu sudbinu to u najavi može biti veliki problem. Sreća je, ipak, bila na njihovoj strani, te su se kroz iglene uši provukli do elitne runde u kojoj ih očekuje pakleni posao.

Radovan Krivokapić, stručnjak pod čijim budnim okom neki talentovani klinci pišu priče o omladinskoj reprezentaciji, je jedan od onih koji uvek realno gledaju na stvari, te objektivnost koja mu je jedan od zaštitnih znakova, ni u rezimeu 2023. nije izostala.

- Gledano iz takmičarskog ugla za nas je najvažnije da smo ispunili cilj broj jedan, a to je da se plasiramo u završnu rundu kvalifikacija. Jasno je da u uvodnoj nismo bili sjajni, jednostavno izostao je nivo igre po kojem smo se trudili da postanemo prepoznatljivi. Ključni problem bila nam je realizacija, na tri meča postigli smo samo dva gola što se kosi sa svim očekivanjima i standardima ove generacije.

A nije da Orlići nisu imali prilike da sve rivale bace na kolena. Bili su smeli u kreiranju šansi, oprobavali su šuteve iz, neko bi rekao, nemogućih pozicija, a isto tako i kroz uvežbane akcije pokušavali su da budu kobni po mreže protivnika, ali jednostavno nije im se dalo, a u fudbalu važi nepisano pravilo da kad se šanse propuste obično sledi kazna.

- Upravo zbog toga i najviše žalimo. Kad nemaš šanse nisi ih imao i jednostavno ne zaslužuješ da stigneš do pobede, ali je veliki problem kad ih stvoriš, a one ostanu neiskorišćene. Mi smo ih na svim utakmicama imali poprilično, iz različitih faza igre, međutim, lopta nije htela u gol. Meni je potpuno jasno u čemu je problem. Znate ono kad kažu da lopta nije htela u gol, to je samo puka fraza. Problem je koncentracija u završnici.

„Nikad poraz - samo lekcija” takođe je svetski popularna fraza kod sportista. Kad te rival baci na kolena ne valja padati u očaj, niti u vlastitim očima ako već, takav smo narod, posle

svakog padamo u tuđim. Trik je u preispitivanju sopstvenih poteza koji su uticali na to da tim podbaci, fora je u tome da se stavi prst na čelo, a ne da se isti upire u druge, jer od tog posla vajde nema.

- Sve kroz šta smo prošli u prvoj rundi kvalifikacija za nas je bila velika škola, naučili smo nekoliko lekcija. Rezultati ispod očekivanja su za nauk, svima nama. Ne bih samo voleo da budem pogrešno shvaćen, postigli smo neočekivano malo golova, ali nisu samo napadači krivi, nećemo sad po njima drvlje i kamenje. Krivi smo svi, znate kako se kaže, napad počinje od odbrane, a odbrana od napada. Nismo prošli kako jesmo samo zbog loše realizacije.

Nekako se, između redova, dalo i naslutiti da bi fenomenalni rezultati na koje su navikli mogli da uljuljkaju momke koji, to niko ne može da ospori, prerastaju u igrače za velika dela. Kad se osvoji treće mesto na kontinentalnoj smotri, što su Orlići uradili u Izraelu, onda se gotovo svi rivali svrstavaju među autsajdere, a da to nisu. Upravo je takav način razmišljanja, utisak je, najveći krivac za neslavna izdanja koje je ova generacija pokazala u novembru.

- Znao sam da do toga može da dođe. Oni su sada u vrlo senzibilnom uzrastu i neophodno je dobro ih kanalisati, na svim poljima, ali uvek uz određenu dozu opreza. Upravo zbog toga što sam naslućivao sa čime možemo da se susretnemo, mnogo sam pričao sa igračima, pojedinačno i na zajedničkim sastancima. Psihološkim momentom smo se, verovali ili ne, bavili više nego igrom. U godinama su u kojim se mogu očekivati oscilacije. Čvrsto verujem da je podsvest nekad jača od svesti. Igrači su bili svesni da su pred njima važne utakmice, da moraju da igraju bez greške, da nemaju prostora za kalkulacije. Znali su kolika je odgovornost na njima, ali jednostavno preovladala je podsvest koja ih je uveravala da će, zbog nekih prošlih rezultata, da se prošetaju kroz grupu.

Danska, Portugalija i Grčka su reprezentacije kojima će omladinci Srbije stati na crtu u elitnoj rundi kvalifikacija za plasman na kontinentalnu smotru. Bez dileme uloga apsolutnog favorita pripada Portugalcima, koji će na svojoj strani osim kvaliteta koji je neosporan imati i prednost domaćeg terena. Jasno je da je pred Orlićima ogroman izazov, a da li su sposobni da ko zna koji put budu najbolji kad je najpotrebnije pokazaće u martu. Radovan je selektor koji obećava generacije koja obećava, a za talente koje je birao imao je jasnu poruku.

- Posle žreba u Nionu poslao sam im poruku da veruju u sebe kao što ja verujem u njih. Od kad sam sa ovom generacijom učim ih tome da je nevažno ko je na suprotnoj strani ako su oni pravi na terenu. Uvek moraju biti na najvišem mogućem nivou, jer to je jedini put koji vodi ka cilju – istakao je Krivokapić.