Када је Драган Аничић, тадашњи тренер Новог Пазара, у јуну кренуо да ствара тим за сезону без најбољих играча из генерације која је клубу донела први плеј – оф Супер лиге (Мајдевац, Никчевић, Рубежић, Пешукић..) опстанак је био основни циљ. План и није могао да се промени после четири кола и четири освојена бода. Само је једна или више играчких искри имала снагу да окрене циљеве. Сви су је видели још крајем јула у најављеном доласку Сејдубе Суме. Дани су пролазили, па су се појавиле и прве сумње да ће се феноменални Гвинејац појавити на Градском стадиону. Када је после 40 дана, колико је прошло од најаве да ће Сума постати играч Новог Пазара, он и буквално атерирао хеликоптером на Атлетски стадион све се окренуло. Онда је шест дана од тог догађаја сам Бог послао Адема Љајића, и више нико није говорио о опстанку. Тим за велике ствари формиран је последњег дана прелазног рока доласком двојице играча Фенербахчеа на једногодишњу позајмицу. Са Ђо Ђинхоом и Омаром Фаједом и тек пристиглим Немањом Милојевићем и Марком Шћеповићем, те двојицом мајстора највише класе настајао је састав с којим никако и није ишло да се најављују другачије амбиције, осим највиших.
Три недеље пре краја прелазног рока клуб се растао од тренера Драгана Аничића промовисавши у његовог наследника до тада у наших оквирима готово непознатог Синишу Добрашиновића, стручњака који је на Кипру, чији је и држављанин, изградио озбиљан тренерски имиџ. Већ у првом јавном наступу показао је сигурност и невероватно самопоуздање иако му је то био први сусрет са домаћом елитом. Памтиће се његова тадашња изјава – знам да ћу успети као тренер и да ћу кад – тада тренирати један од великих кипарских клубова. Четири месеца касније не мења мишљење.
- Сигуран сам да ћу једног дана водити неки европски или најјаче кипарске клубове, али сад размишљам само о Новом Пазару. Прво да завршимо започети посао – истиче Синиша Добрашиновић, тренер Новог Пазара.
Добио је Добрашиновић могућност да бира из велике и квалитетне базе играча, али како су они најбољи стигли касно и физички недовољно спремни или као Сума неспремни дошао је у позицију да комбинује и одређеним играчима дозира минутажу. Показао је невероватно стрпљење чврсто верујући у своју идеју. Вероватно су његови погледи наилазили на неразумевање код једног дела јавности, међутим, испоставиће се да су готово сви играчи који су представљени као велика појачања праву прилику добили онда када је и требало да је добију. После два успеха на домаћем терену (Железничар и Напредак) и пораза у јако доброј игри против Црвене звезде дошла су два узастопна лоша издања, у Лучанима и против Вождовца. Следећу утакмицу са Војводином становник Новог Сада означава као прекретницу. .
- Да у тој утакмици нисмо победили ја више не бих био тренер екипе - у више наврата је истицао Добрашиновић, ту реченицу понавља и сад.
Челници клуба истичу да Нови Пазар има само један циљ - излазак на европску сцену. До чврсто приземљеног тренера Новог Пазара ти гласови не могу да не дођу.
- Тренутно је реалан пласман у плеј–оф. Идемо корак по корак, није нам потребно стварање еуфорије. Много је екипа унутар неколико бодова, тако да ће та трка бити занимљива. Чврсто верујем у рад. Пред нама је још много посла и доста тога што морамо да поправимо.
Попут тренера и играчи сматрају да је утакмица са Војводином (3:1) била кључна за крајњи пласман екипе. Атмосфере уочи ње присећа се Никола Караклајић.
- Пре тог меча имали смо два лоша резултата, што је произвело и психички пад екипе. Чекао нас је после те утакмица тежак распоред и везани дуели са Чукаричким, ТСЦ-ом и Партизаном. Била је невероватна атмосфера на стадиону што нас је подигло толико да друго полувреме одиграмо феноменално.
Рафаел Флоро је дивним ударцем начео мрежу голмана Царевића, да би пораз Новосађана најавио баш Никола Караклајић голом за 2:0 у 77. минуту.
- Лично, то ми је најлепши моменат из првог дела сезоне. Стадион је био пун, а атмосфера еуфорична, и нормално кад у таквом амбијенту постигнете тако важан гол он има посебно место у сећању. Кад у разговору између нас играча кренемо са присећањима увек ту утакмицу истичемо као најважнију. Била је најтежа и најбоља, и с њом је кренуо наш успон. Сјајно смо одиграли и против Партизана. Све је било на највишем нивоу, осим крајњег резултата. Просто је невероватно да лопта није хтела у гол, а створили смо чини ми се никад већи број шанси, од којих су неке биле и зицери – памти сваки детаљ меча који је Нови Пазар изгубио, а по свему виђеном то није заслужио, Никола Караклајић.
Двадесет осам играча довело је Нови Пазар у врх Супер лиге. Голман Никола Мирковић једини је провео све минуте у игри на 19 утакмица. Први стрелац тима је Марко Обрадовић. Постигао је 5 голова на 13 утакмица. Сви су били од изузетног значаја, пошто су постигнути у победама Радничком 1923 дао је три гола у два меча, док су његови погоци против Железничара и Чукаричког били и једини у тим дуелима. Занимљиво је да су и његови пратиоци на листи стрелаца одиграли 13 утакмица, три гола постигао је најбољи играч плаво – белих Адем Љајић, као и Адешина Разак. Адем Љајић заједно са Николом Караклајићем дели и чело листе асистената са четири лопте после којих се мрежа ривала затресла.
Адем Љајић и Сејдуба Сума су дигли интересовање за Нови Пазар на највишу тачку, међутим, уз њих још много играча искористило прилику, неки попут Митра Ергелаша и Уроша Лазића добацили су и до стандардних играча у саставу младе репрезентације Србије.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
