На ванредној седници Изборне Скупштине Рвачког савеза Србије, Дамир Шабић је једногласно изабран за председника. Присутан је био Жељко Трајковић, доскорашњи председник, сада помоћник министра за спорт у Влади републике Србије и најбољи челник Савеза у његовој историји.
Кад је Трајковић дуго обраћање делегатима, а било их је 87, завршио, заплакао је. Сузе није могао да задржи, а присутни су устали и поздравили га дуготрајним аплаузом.
- Хвала вам на сарадњи дугој две деценије - почео је Трајковић. - Резултате у најуспешнијем периоду Савеза, приписују мени, међутим, нису дело једног човека, већ свих нас. Рад с вама никад нећу моћи да заборавим, ви сте мој амбијент, и кад вас погледам, дође ми да заплачем. Свака част славним претходнцима, урадити оно што су они, данас је много теже. Некад је био један Совјетски савез, а данас 15 нових држава, са пакленом конкуренцијом...
Наставио је Трајковић у даху:
- Дуго смо се борили да заузмемо положај који нам у српском спорту припада и изборили смо се за прву категорију. Резултати говоре да је то заслужено. Нико од нас није сањао да на два Светска превнства у низу можемо до 10 медаља, од тога, пет златних. Организацијом великих такмичења, учинили смо све, да уз резултате, будемо од угледа у свету. Пре два месеца питао ме председник мађарске Федерације, како смо успели да од 2014. освојимо девет златних светских одличја, а они од 1993. године само пет. Све су побројали и још се чуде, јер знају да имају далеко већи буџет.
Изнео је низ похвала на рачун репрезентативаца.
- Браћа Немеш, Мићић, Нађ, Тибилов, Каџаја, Али, сад и Комаров, на сваком такмичењу су фаворити и могу да освоје одличје и да то не буде подвиг, већ реалност. Морате да останете скромни, то нас је красило сво ово време и никад нисмо јурили медаље. Био сам задовољан с једном, две, да будемо у континуитету. Кад сам дошао у Савез, скакали смо од среће за освојено пето место. Имамо будућност у младима, напредују...јуниори су већ на припремама са сениорима, наша такмичења омладинских селекција никад нису била бројнија...
Потом је легендарни председник РСС говорио о „странцима”.
- Желели смо да имамо добре спаринге, да тадашњи репрезентативни кадар, кроз тренажни процес уздигнемо. Нико није знао за Каџају, није имао резултате у Грузији и није био у првом плану. Датунашвили је имао два европска злата, али је паузирао готово две године због некаквог неслагања с тамошњим руководством Федерације и у дресу Србије направио чуда. Али с нама осваја медаље, а у Ирану на њега нису рачунали за првог у категорији. Тибилов се сам понудио и тражио начин да успостави контакт. Комаров је већ Шумадинац, ожењен Српкињом и затражио је да рве за Србију. Да нагласим, сјајни су момци и брзо су српски научили...
На крају jе захвалио држави и подржао избор Дамира Шабића за предсендика РСС.
- Као што нисам могао без вас, тако заједно нисмо могли без помоћи државе и знам да сте, као и ја, до неба захвални Влади, министарству, Олимпијском комитету. Резултатима смо узвратили на најлепши начин. Као што сте мене подржали, подржите и Шабића, хоће и може да ради - истакао је Трајковић и кад се неколико корака удаљио од говорнице, сузе су кренуле.
ЗАХВАЛНОСТ НАЈБОЉЕМ ПРЕДСЕДНИКУ
Давор Штефанек, секретар РСС Милан Јелић, селектор Милорад Докманац, члан Здравствене комисије Светске федерације др Радивоје Филипов, лекар Орлова др Стеван Сикимић, представници клубова, захвалили су на дугогодишњој сарадњи Жељку Трајковићу.
- Кад сам разговарао с колегама из репрезентације Хрватске, упитао сам их кога би узели из Србије да буду бољи. У глас су одговорили: „Само Трајковића, никога више”. Жељко је две деценије гледао широко, не локално, и знао је како да наше рвање продре у свет. Ово су његове немерљиве заслуге, то и ми и други знају - казао је др Сикимић.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
