Na vanrednoj sednici Izborne Skupštine Rvačkog saveza Srbije, Damir Šabić je jednoglasno izabran za predsednika. Prisutan je bio Željko Trajković, doskorašnji predsednik, sada pomoćnik ministra za sport u Vladi republike Srbije i najbolji čelnik Saveza u njegovoj istoriji.
Kad je Trajković dugo obraćanje delegatima, a bilo ih je 87, završio, zaplakao je. Suze nije mogao da zadrži, a prisutni su ustali i pozdravili ga dugotrajnim aplauzom.
- Hvala vam na saradnji dugoj dve decenije - počeo je Trajković. - Rezultate u najuspešnijem periodu Saveza, pripisuju meni, međutim, nisu delo jednog čoveka, već svih nas. Rad s vama nikad neću moći da zaboravim, vi ste moj ambijent, i kad vas pogledam, dođe mi da zaplačem. Svaka čast slavnim prethodncima, uraditi ono što su oni, danas je mnogo teže. Nekad je bio jedan Sovjetski savez, a danas 15 novih država, sa paklenom konkurencijom...
Nastavio je Trajković u dahu:
- Dugo smo se borili da zauzmemo položaj koji nam u srpskom sportu pripada i izborili smo se za prvu kategoriju. Rezultati govore da je to zasluženo. Niko od nas nije sanjao da na dva Svetska prevnstva u nizu možemo do 10 medalja, od toga, pet zlatnih. Organizacijom velikih takmičenja, učinili smo sve, da uz rezultate, budemo od ugleda u svetu. Pre dva meseca pitao me predsednik mađarske Federacije, kako smo uspeli da od 2014. osvojimo devet zlatnih svetskih odličja, a oni od 1993. godine samo pet. Sve su pobrojali i još se čude, jer znaju da imaju daleko veći budžet.
Izneo je niz pohvala na račun reprezentativaca.
- Braća Nemeš, Mićić, Nađ, Tibilov, Kadžaja, Ali, sad i Komarov, na svakom takmičenju su favoriti i mogu da osvoje odličje i da to ne bude podvig, već realnost. Morate da ostanete skromni, to nas je krasilo svo ovo vreme i nikad nismo jurili medalje. Bio sam zadovoljan s jednom, dve, da budemo u kontinuitetu. Kad sam došao u Savez, skakali smo od sreće za osvojeno peto mesto. Imamo budućnost u mladima, napreduju...juniori su već na pripremama sa seniorima, naša takmičenja omladinskih selekcija nikad nisu bila brojnija...
Potom je legendarni predsednik RSS govorio o „strancima”.
- Želeli smo da imamo dobre sparinge, da tadašnji reprezentativni kadar, kroz trenažni proces uzdignemo. Niko nije znao za Kadžaju, nije imao rezultate u Gruziji i nije bio u prvom planu. Datunašvili je imao dva evropska zlata, ali je pauzirao gotovo dve godine zbog nekakvog neslaganja s tamošnjim rukovodstvom Federacije i u dresu Srbije napravio čuda. Ali s nama osvaja medalje, a u Iranu na njega nisu računali za prvog u kategoriji. Tibilov se sam ponudio i tražio način da uspostavi kontakt. Komarov je već Šumadinac, oženjen Srpkinjom i zatražio je da rve za Srbiju. Da naglasim, sjajni su momci i brzo su srpski naučili...
Na kraju je zahvalio državi i podržao izbor Damira Šabića za predsendika RSS.
- Kao što nisam mogao bez vas, tako zajedno nismo mogli bez pomoći države i znam da ste, kao i ja, do neba zahvalni Vladi, ministarstvu, Olimpijskom komitetu. Rezultatima smo uzvratili na najlepši način. Kao što ste mene podržali, podržite i Šabića, hoće i može da radi - istakao je Trajković i kad se nekoliko koraka udaljio od govornice, suze su krenule.
ZAHVALNOST NAJBOLjEM PREDSEDNIKU
Davor Štefanek, sekretar RSS Milan Jelić, selektor Milorad Dokmanac, član Zdravstvene komisije Svetske federacije dr Radivoje Filipov, lekar Orlova dr Stevan Sikimić, predstavnici klubova, zahvalili su na dugogodišnjoj saradnji Željku Trajkoviću.
- Kad sam razgovarao s kolegama iz reprezentacije Hrvatske, upitao sam ih koga bi uzeli iz Srbije da budu bolji. U glas su odgovorili: „Samo Trajkovića, nikoga više”. Željko je dve decenije gledao široko, ne lokalno, i znao je kako da naše rvanje prodre u svet. Ovo su njegove nemerljive zasluge, to i mi i drugi znaju - kazao je dr Sikimić.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
