Директно - Откуд четници у „Титовом“ Дрвару?

Да је Босна и Херцеговина истински театар апсурда и безуспешни покушај мултиетничке творевине у времену у којем ништа није онако како се приказује, потврђено је и у Бихаћу, на дечијем турниру у малом фудбалу, на којем су деца из Дрвара, чланови Борца, физички и вербално нападнута од тамошњег живља.

Још једном је суживот, који се толико призива у популистичким наступима, а у пракси је неодржив у БиХ, пао на испиту! „Случај Бихаћ“ је уствари разоткрио сву дубоку поделу на националној основи у „Дејтонској земљи“, зачињену неконтролисаном и врло опасном мржњом. Поруке су више него јасне за оне који хоће да их схвате и разумеју.

Исте су, у јануару ове године, послане и у Сарајеву српској деци која су из Београда дошла да играју фудбал и упознају регион. Тада су кривци и нападачи уствари приказани као „патриоте“ које су удариле на „агресора“, тражиле су се речи оправдања, а не осуде у Олимпијском граду који је још 1992. године остао без тог духа, а преточен је у извор мржње према Србима и свему што је српско и православно: Републици Српској, Србији, Бањалуци, Београду, чак и Русији, Москви…

Све је почело 1. марта 1992. убиством српског свата на Башчаршији и рањавањем свештеника. Славећи тај „Дан државности“ почетком марта ове године „босанске патриоте“, огрнуте у ратне заставе са љиљанима, у Дистрикту Брчко (међународном арбитражом изузето из територије Републике Српске) су напале младе фудбалере Радника из Бијељине. У оба ова случаја, као и пре неколико дана у Бихаћу, на срећу, избегнуте су теже последице и трагедија.

Све до негде…

Фалсификовањем историје, која би уствари требало да буде истина, прекрајањем чињеница од стране оних који не спознају властити идентитет, а бавили би се туђим, дошло се до зида од којег се даље не може. И шта сад, правити се, као да ништа није било, да тај зид не постоји?

По чему су деца из Дрвара заслужила да им дупло старији нападачи псују мајку четничку, вређају и физички атакују на њих, а дошли су само да играју фудбал и друже се с вршњацима? У времену опасног живљења, уз звекет оружја на свим меридијанима, сви на овим просторима требало би да се присетимо прве половине деведесетих година прошлог века и голготе кроз коју смо пролазили. Лекције постоје да би се научиле.

И на крају шта смо то, у међувремену, пропустили, који час историје смо преспавали, па нам његов садржај презентују нападачи из Бихаћа, а ми се загонетно питамо – откуд четници у „Титовом“ Дрвару?