Само небо је граница, а снови постају реалност. То врло добро зна Новак Ђоковић, најбољи тенисер свих времена, власник највећег броја рекорда у белом спорту. Сезона 2023. била је у знаку српског аса од почетка до краја.
Рекордер по броју грен слем трофеја, најдуговечнији владар пирамиде, највише освојених мастерса, осми пут најбољи рекет света, пети пут спортиста године на Старом континенту су само од неких импресивних Ђоковићевих достигнућа.
У години за нама неколико пута златним словима исписао је своје име у књизи историје. Оставио је неизбрисив траг да једном заувек сви памте најбољег у игри с лоптицом и рекетом. Веровао у себе, своје циљеве и упустио се у изазове крилатицом: Хајде да испишемо историју. Била је то његова звезда водиља не само почетком прошле године већ од првог дана професионалне каријере.
Између вере, амбиција, снова и њиховог остварења, налази се дугогодишњи мукотрпни и трновит пут. Путешествије, које цеди последњи атом снаге, енергије и емоција. Откад се појавио на светској сцени тениса пустио је да резултати говоре о њему. Тако је било и прошле године. По ко зна који пут доказао је да је човек од речи. Била је довољна само једна његова реченица, коју је често понављао:
- Приоритет су ми грен слемови.
Прва станица била је Аустралија. У Земљу кенгура вратио се после депортације у 2022. Једино на терену, с рекетом у руци, доказао је да није човек, који не поштује законе, иако су га многи правили таквим док је неправедно био смештен у притвору. На омиљеном турниру, на Аустралијском опену, нико није могао да га заустави на путу до јубиларног славља, док је био ношен хуком с трибина. Ни повреда у задњој ложи, а камоли противници.
Најбољи доказ Ђоковићеве доминације била је чињеница да је изгубио само један меч на бетону и то од Данила Медведева у полуфиналу Дубаија. Тако је било од фебруара до новембра, кад је претрпео пораз од Јаника Синера у групној фази завршног мастерса у Торину.
На првим мастерсима у сезони није играо. Нису уродиле плодом бројне петиције. Није добио визу за улазак у САД. Због статуса невакцинисаног против коронавируса није играо на Индијан Велсу и Мајамију. Тада је још увек важила америчка рампа за невакцинисане и то све до 10. маја. Био је Ноле на принудној паузи месец дана.
Куцнуо је час да се бели караван пресели на шљаку. Платио је Новак цех због неиграња. Рано је положио оружје на мастерсу у Монте Карлу и на серији 250 у Бањалуци. Традиционална добра игра на Форо Италику била му је ветар у леђа уочи Ролан Гароса. Изгубио је у четвртфиналу од Холгера Рунеа, али то га није поколебало, па је најавио:
- Да, имам самопоуздања за Ролан Гарос.
Догодило се и то – на „Филип Шатријеу“ подигао је рекордни 23. грен слем.
Измакла му је вимблдонска осмица. Све је ишло како треба до финалног дуела за бесмртност. Вимблдон није пао осми пут, принц (Карлос Алкарас) заменио је краља. Са сузама у очима Ђоковић је најавио да лов на 24. грен слем наставља се у Њујорку на Ју-Ес опену.
После славља у Великој јабуци ухватио је последњи лет и стигао у родни Београд. Заједно са баскеташима и кошаркашима славио је на чувеном Балкону изванредне успехе. Није славље трајало дуго, јер су га саиграчи чекали у Валенсији. Играли су групну фазу Дејвис купа.
У октобру покорио је Берси по седми пут, а у новембру постао је Ноле VII торински. Како је почео тако је завршио сезону. У великом стилу, само како он зна и уме – титулом.
После Дејвис купа у децембру отишао је у Марбељу. Одатле је слетео у Дубаји где је почео припреме за следећу сезону.
На крају године, после импресивне сезоне и бројних рекорда, покупио је велики број признања међу којима се истичу – најбољи спортиста света у избору „Лекипа“ и Европе по новинским агенцијама.
МЕСЕЦИ РАДОСТИ
ЈАНУАР - Мелбурншки јубилеј
Средином јануара штиклирао је први циљ – освојио је јубиларни 10. трофеј Аустралијског опена и вратио се на пиједестал АТП листе.
Месец дана касније иза себе оставио је легендарну Штефи Граф и постао је најдуговечнији владар тениске пирамиде са 378 седмица као број 1.
ЈУН - Трофеј мускетара у загрљају трећи пут
У јуну остварио је и други сан. Догодило се и то. На централном терену у Паризу, подигао је трећи Трофеј мускетара и рекордни 23. пехар из категорије велике четворке. На тај начин је иза себе оставио највећег ривала Рафаела Надала и изједначио достигнуће легендарне Американке Серене Вилијамс.
СЕПТЕМБАР - Злато под светлима Њујорка
Септембар био је задужен за америчко славље. Злато од 24 карата засијало је у Њујорку. Почевши од другог кола Синсинатија поново је везао 12 победа и коначно је у Великој јабуци дошао до жељеног трофеја. Рекордни 24. грен слем (трофеј Ју-Ес опена) завршио је у наручју Ђоковића. Србин је оверио статус најбољег тенисера свих времена.
ОКТОБАР И НОВЕМБАР - Јесење почасти и седме титуле
Прво у Берсију, а онда и у Торину, Ђоковић је постао владар рекордни седми пут. На последњем мастерсу у Паризу поново је показао величину. Играо је најбоље кад је било најпотребније. У Италији је био фокусиран и за собом оставио Роџера Федерера. Постао је играч с највише трофеја на турниру величанствених осам.
ЛАМПИОНИ НОВАКОВЕ ЈЕЛКЕ
1. Освојио рекордни десети Аустралијски опен, чиме је у јануару изједначио рекорд Надала по броју грен слем трофеја на 22
2. Прескочиo je Штефи Граф (377 недеља број један на свету) у фебруару, а после славља у Торину стигao је до магичне цифре од 400 недеља на врху пирамиде
3. Оборио је рекорд Рафаела Надала од 22 грен слем титуле освајањем Ролан Гароса, а затим стигао до 24. грен слем пехара после победе на Ју-Ес опену
4. Подигао је лични рекорд од 32 грен слем финала на 36, јер се борио за трофеј на сва четири највреднија и изгубио финале само на Вимблдону
5. Осми пут у каријери завршио је календарску годину као први на свету и поново оборио сопствени рекорд
6. Престигао Федерера по броју титула на завршном Мастерсу и постао апсолутни рекордер са 7 пехара
7. Оборио рекорд Федерера од 46 грен слем полуфинала, Србин их има 47
8. Поправио свој рекорд и сада има најмање 88 победа на сваком од четири највећа турнира (Аустралијски опен 89, Ролан Гарос 92, Вимблдон 92, Ју-Ес опен 88)
9. Од рекордних 38 мастерс титула стигао је до цифре од 40 освајањем Синсинатија и Париза
10. Рекордни осми пут добио признање за најбољег тенисера године од стране Међународне тениске федерације
11. Проглашен је за најбољег спортисту Европе у традиционалном избору Новинских агенција
12. Проглашен је за најбољег спортисту света од стране француског листа „Лекип”
13. Четврти пут у каријери (претходно 2011, 2015. и 2021.) освојио је три грен слем титуле у једној сезони
14. Укупно 58 финала на мастерс турнирима за Србина
15. Забележио је 257 тријумфа над најбољих 10 тенисера у корист Ђоковића
16. Остварио је 55 победа у 2023.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
