Godina Novakovih rekorda

Samo nebo je granica, a snovi postaju realnost. To vrlo dobro zna Novak Đoković, najbolji teniser svih vremena, vlasnik najvećeg broja rekorda u belom sportu. Sezona 2023. bila je u znaku srpskog asa od početka do kraja.

Rekorder po broju gren slem trofeja, najdugovečniji vladar piramide, najviše osvojenih mastersa, osmi put najbolji reket sveta, peti put sportista godine na Starom kontinentu su samo od nekih impresivnih Đokovićevih dostignuća.

U godini za nama nekoliko puta zlatnim slovima ispisao je svoje ime u knjizi istorije. Ostavio je neizbrisiv trag da jednom zauvek svi pamte najboljeg u igri s lopticom i reketom. Verovao u sebe, svoje ciljeve i upustio se u izazove krilaticom: Hajde da ispišemo istoriju. Bila je to njegova zvezda vodilja ne samo početkom prošle godine već od prvog dana profesionalne karijere.

Između vere, ambicija, snova i njihovog ostvarenja, nalazi se dugogodišnji mukotrpni i trnovit put. Putešestvije, koje cedi poslednji atom snage, energije i emocija. Otkad se pojavio na svetskoj sceni tenisa pustio je da rezultati govore o njemu. Tako je bilo i prošle godine. Po ko zna koji put dokazao je da je čovek od reči. Bila je dovoljna samo jedna njegova rečenica, koju je često ponavljao:

- Prioritet su mi gren slemovi.

Prva stanica bila je Australija. U Zemlju kengura vratio se posle deportacije u 2022. Jedino na terenu, s reketom u ruci, dokazao je da nije čovek, koji ne poštuje zakone, iako su ga mnogi pravili takvim dok je nepravedno bio smešten u pritvoru. Na omiljenom turniru, na Australijskom openu, niko nije mogao da ga zaustavi na putu do jubilarnog slavlja, dok je bio nošen hukom s tribina. Ni povreda u zadnjoj loži, a kamoli protivnici.

Najbolji dokaz Đokovićeve dominacije bila je činjenica da je izgubio samo jedan meč na betonu i to od Danila Medvedeva u polufinalu Dubaija. Tako je bilo od februara do novembra, kad je pretrpeo poraz od Janika Sinera u grupnoj fazi završnog mastersa u Torinu.

Na prvim mastersima u sezoni nije igrao. Nisu urodile plodom brojne peticije. Nije dobio vizu za ulazak u SAD. Zbog statusa nevakcinisanog protiv koronavirusa nije igrao na Indijan Velsu i Majamiju. Tada je još uvek važila američka rampa za nevakcinisane i to sve do 10. maja. Bio je Nole na prinudnoj pauzi mesec dana.

Kucnuo je čas da se beli karavan preseli na šljaku. Platio je Novak ceh zbog neigranja. Rano je položio oružje na mastersu u Monte Karlu i na seriji 250 u Banjaluci. Tradicionalna dobra igra na Foro Italiku bila mu je vetar u leđa uoči Rolan Garosa. Izgubio je u četvrtfinalu od Holgera Runea, ali to ga nije pokolebalo, pa je najavio:

- Da, imam samopouzdanja za Rolan Garos.

Dogodilo se i to – na „Filip Šatrijeu“ podigao je rekordni 23. gren slem.

Izmakla mu je vimbldonska osmica. Sve je išlo kako treba do finalnog duela za besmrtnost. Vimbldon nije pao osmi put, princ (Karlos Alkaras) zamenio je kralja. Sa suzama u očima Đoković je najavio da lov na 24. gren slem nastavlja se u Njujorku na Ju-Es openu.

Posle slavlja u Velikoj jabuci uhvatio je poslednji let i stigao u rodni Beograd. Zajedno sa basketašima i košarkašima slavio je na čuvenom Balkonu izvanredne uspehe. Nije slavlje trajalo dugo, jer su ga saigrači čekali u Valensiji. Igrali su grupnu fazu Dejvis kupa.

U oktobru pokorio je Bersi po sedmi put, a u novembru postao je Nole VII torinski. Kako je počeo tako je završio sezonu. U velikom stilu, samo kako on zna i ume – titulom.

Posle Dejvis kupa u decembru otišao je u Marbelju. Odatle je sleteo u Dubaji gde je počeo pripreme za sledeću sezonu.

Na kraju godine, posle impresivne sezone i brojnih rekorda, pokupio je veliki broj priznanja među kojima se ističu – najbolji sportista sveta u izboru „Lekipa“ i Evrope po novinskim agencijama.