Први круг у Монци

Мало срећа – истовремено повређена четири штопера - много више таленат и бесомучан рад утицали су на то да јавност преко ноћи чује и моментално запамти ново име на фудбалском небу: Јан-Карло Симић, штопер славног Милана, дефинитивно је весник светле будућност једног од највећих клубова не само на Чизми.

Поред њега, имали смо среће и ми, јер је и поред тога што је рођен у Немачкој прихватио позив да игра за млађе селекције Србије, тренутно је омладински репрезентативац.

Памтиће док је жив дуел против Монце: на дебитантском мечу постигао је и гол (за 2:0 у победи 3:0) и тако постао наш најмлађи играч који је затресао мрежу у Серији А, претекао је по томе тренутно најскупљег фудбалера Јувентуса Душана Влаховића, који је први гол, у дресу Фјорентине, дао са скоро 20 година.

А то није све: Симић је ушао у игру у 24. минуту, постигао је погодак за 17. минута, у 41. минуту, па је тако по брзопотезности престигао и Дејана Станковића по питању гола на дебију у Серији А: Деки је то учинио у 78. минуту против Пјаћенце септембра 1998. за 1:1.

Сјајан деби Јан-Карло крунисао је епитетом Играча утакмице, а оно што је написала Газета дело спорт, која је обично шкрта на комплиментима, требао би да урами:

- Супер дебитантски меч. Било му је потребно само 17 минута да у стилу великог нападача затресе мрежу. Одиграо је меч као да има искуство ветерана, а тек му је 18 година. Његове реакције су биле правовремене, увек је био за корак бржи од противника, а умало није постигао још један гол – стајало је у извештају најтиражнијег дневног спортског листа у Италији.

Талентовани младић рођен је 2. маја 2005. у немачком градићу Нуртингему (40.000 становника), а родитељи су на трибинама испратили, у сузама радосницама, његов деби из снова.

Што се тиче каријере, а прошле године прешао је из Штутгарта у Миланову Примаверу, до утакмице са Монцом у 16. колу Серије А неколико пута је седео на клупи, а онда се у 24. минуту повредио Томазо Побега, па је тренер Стефано Пиоли убацио у ватру супер-талентованог младића.

Ове сезоне одиграо је и девет првенствених утакмица за омладински тим (дао гол и уписао асистенцију) и пет у омладинској Лиги шампиона, а још увек се води као члан Примавере.

- Нисам чак ни чуо навијаче који узвикују моје име, био сам само фокусиран на то да нам Монца не да гол – изјавио је Симић за ДАЗН присећајући се дебија.

Треба рећи да се за Симићев долазак на црвено-црну страну Ђузепе Меаца побринуо нико други до славни Паоло Малдини, жива легенда, који је у међувремену смењен са функције техничког директора и отеран из клуба иако је исписао његове најславније странице. Малдини се није либио да клинца Штутгарту плати читавих милион евра, а кажу да је то урадио само на основу неколико одгледаних снимака: искусно око препознало је суво злато, а кад је Симић стигао у Милано лично га је дочекао, што уопште није уобичајено.

- Паоло Малдини ми је идол, а сан да заиграм за Милан... Гледао сам снимке његових игара, а сад ми се сан и остварио – каже Симић.

Испоставило се да му није била потребна протекција идола, с обзиром да је направио све што је направио и без Малдинија да му чува леђе.

А кад већ помињемо Малдинија, можемо и други легенду Милана: коментатор Скаја у једном тренутку током меча са Монцом рекао је „да Симић износи лопту као Барези и да је одушевљен његовом елеганцијом, сталоженошћу и хладнокрвношћу”. Тешко да ико може да му упути већи комплимент!

И на крају, фер је поменути још неког ко је имао утицаја на Симића, а у питању је тренер тима Примавере Игњацио Абате, бивши фудбалер Милана који се у последње време помиње и као један од кандидата да замени Пиолија, уколико искусни шеф добије отказ.