Prvi krug u Monci

Malo sreća – istovremeno povređena četiri štopera - mnogo više talenat i besomučan rad uticali su na to da javnost preko noći čuje i momentalno zapamti novo ime na fudbalskom nebu: Jan-Karlo Simić, štoper slavnog Milana, definitivno je vesnik svetle budućnost jednog od najvećih klubova ne samo na Čizmi.

Pored njega, imali smo sreće i mi, jer je i pored toga što je rođen u Nemačkoj prihvatio poziv da igra za mlađe selekcije Srbije, trenutno je omladinski reprezentativac.

Pamtiće dok je živ duel protiv Monce: na debitantskom meču postigao je i gol (za 2:0 u pobedi 3:0) i tako postao naš najmlađi igrač koji je zatresao mrežu u Seriji A, pretekao je po tome trenutno najskupljeg fudbalera Juventusa Dušana Vlahovića, koji je prvi gol, u dresu Fjorentine, dao sa skoro 20 godina.

A to nije sve: Simić je ušao u igru u 24. minutu, postigao je pogodak za 17. minuta, u 41. minutu, pa je tako po brzopoteznosti prestigao i Dejana Stankovića po pitanju gola na debiju u Seriji A: Deki je to učinio u 78. minutu protiv Pjaćence septembra 1998. za 1:1.

Sjajan debi Jan-Karlo krunisao je epitetom Igrača utakmice, a ono što je napisala Gazeta delo sport, koja je obično škrta na komplimentima, trebao bi da urami:

- Super debitantski meč. Bilo mu je potrebno samo 17 minuta da u stilu velikog napadača zatrese mrežu. Odigrao je meč kao da ima iskustvo veterana, a tek mu je 18 godina. Njegove reakcije su bile pravovremene, uvek je bio za korak brži od protivnika, a umalo nije postigao još jedan gol – stajalo je u izveštaju najtiražnijeg dnevnog sportskog lista u Italiji.

Talentovani mladić rođen je 2. maja 2005. u nemačkom gradiću Nurtingemu (40.000 stanovnika), a roditelji su na tribinama ispratili, u suzama radosnicama, njegov debi iz snova.

Što se tiče karijere, a prošle godine prešao je iz Štutgarta u Milanovu Primaveru, do utakmice sa Moncom u 16. kolu Serije A nekoliko puta je sedeo na klupi, a onda se u 24. minutu povredio Tomazo Pobega, pa je trener Stefano Pioli ubacio u vatru super-talentovanog mladića.

Ove sezone odigrao je i devet prvenstvenih utakmica za omladinski tim (dao gol i upisao asistenciju) i pet u omladinskoj Ligi šampiona, a još uvek se vodi kao član Primavere.

- Nisam čak ni čuo navijače koji uzvikuju moje ime, bio sam samo fokusiran na to da nam Monca ne da gol – izjavio je Simić za DAZN prisećajući se debija.

Treba reći da se za Simićev dolazak na crveno-crnu stranu Đuzepe Meaca pobrinuo niko drugi do slavni Paolo Maldini, živa legenda, koji je u međuvremenu smenjen sa funkcije tehničkog direktora i oteran iz kluba iako je ispisao njegove najslavnije stranice. Maldini se nije libio da klinca Štutgartu plati čitavih milion evra, a kažu da je to uradio samo na osnovu nekoliko odgledanih snimaka: iskusno oko prepoznalo je suvo zlato, a kad je Simić stigao u Milano lično ga je dočekao, što uopšte nije uobičajeno.

- Paolo Maldini mi je idol, a san da zaigram za Milan... Gledao sam snimke njegovih igara, a sad mi se san i ostvario – kaže Simić.

Ispostavilo se da mu nije bila potrebna protekcija idola, s obzirom da je napravio sve što je napravio i bez Maldinija da mu čuva leđe.

A kad već pominjemo Maldinija, možemo i drugi legendu Milana: komentator Skaja u jednom trenutku tokom meča sa Moncom rekao je „da Simić iznosi loptu kao Barezi i da je oduševljen njegovom elegancijom, staloženošću i hladnokrvnošću”. Teško da iko može da mu uputi veći kompliment!

I na kraju, fer je pomenuti još nekog ko je imao uticaja na Simića, a u pitanju je trener tima Primavere Ignjacio Abate, bivši fudbaler Milana koji se u poslednje vreme pominje i kao jedan od kandidata da zameni Piolija, ukoliko iskusni šef dobije otkaz.