Мирковић: Европа крај Јошанице није само сан

У случајевима кад немате никаква друга сазнања осим увида у број одиграних утакмица и на њима примљених голова без проблема можете донети поприлично валидан закључак о квалитету голмана. Још ако је дотични примао гол по утакмици, онда скоро нема грешке да се ради о некоме ко баш вреди. Никола Мирковић, голман Новог Пазара, једини је играч плаво–белих који није пропустио ни минут сваке од 19 утакмица у којима се његова мрежа тресла 19 пута. То су бројке које тек кад се нафилују утиском дају праву слику вредности можда и најбољег чувара мреже првог дела суперлигашког првенства. Иако су рефлектори фудбалске јавности, кад је реч о Новом Пазару, с правом били окренути у правцу Адема Љајића и Сејдубе Суме скоро да не постоји нико ко уз бок величинама неће ставити и 32–годишњег Смедеревца.

Да ли је пораз од Спартака у последњој представи у 2023. години донекле умањио значај постигнутог у претходних пет месеци?

- Није, али не могу да кажем да нема горког укуса. Тешко нам је свима пао тај пораз. Нисмо претили у стилу да ћемо их лако добити, али нисмо ни очекивали да изгубимо. Показало се по ко зна који пут да нисмо екипа за игру по лошим теренима. То је стварно тако, никако покушај тражења оправдања.

Актуелна је прича о европској позорници где би се Нови Пазар први пут у својој историји нашао. Два су пута којим до ње може да се дође (првенство или куп) и по оба за сада екипа успешно корача. Колико је то остварива прича?

- Сигурно је да последњи пораз неће и не може да утиче на нас. Много пута смо доказали да вредимо и да је сан о изласку на интернационалну сцену реалност. Све што је у нашој моћи учинићемо да „доведемо Европу” у Нови Пазар. Осећам да то препознају сви, не само  играчи. Да се нисмо касно окупили били бисмо већ сада много ближе великом циљу. Видљиво је да нам је недостајало што сви заједно нисмо прошли летошње припреме.

У жребу четвртфинала Купа Србије избегнути су најјачи ривали Црвена звезда, Партизан, Чукарички и Војводина. С друге стране и трећи пут се гостује, и то у Крагујевцу где је у првенству уписана убедљива победа 4:0. Да ли вам пут до Европе кроз Куп изгледа извеснији?

- Озбиљан смо састав са реалним шансама на оба фронта. Куп је другачији самим тим што се игра само једна утакмица. Да смо домаћини било би лакше, али и овако фаворит не постоји. Све је отворено. У сваком случају, добра ствар је да смо у овој фази избегли  најбоље.

Променили сте велики број клубова током каријере. Неки од најпознатијих су Напредак, Спартак, Рад, Атромитос, Сондерјиске, јесу ли у праву сви они који тврде да нигде као у Новом Пазару нисте толико одскочили?

- Још је рано да на такав начин сводим рачуне. Ово је била баш добра полусезона, али и раније сам имао сличне. Као голман Спартака из Суботице два пута сам изабран за најбољег у Супер лиги, у то време једанпут сам постао и трећи најбоље оцењени играч у њој.

Занимљиво је да сте по повратку из Данске одабрали прволигашке терене. Шта је био разлог да предност дате Будућности из Добановаца уместо суперлигашима, и да ли је уопште било позива од стране клубова домаће елите?

- Било их је, али су финансијски биле такве да их нисам ни узимао у разматрање. Баш нису били коректни. Иако сам већ имао 30 година нисам видео ништа страшно у томе да извесно време проведем у Првој лиги. Није то улудо проведен период, с обзиром да сам два пута проглашен за најбољег голмана Прве лиге. Био сам стрпљив и што је још важније стандардан на голу. Знао сам да ће кад-тад доћи позив који се не одбија. 

На терену се све види, па и то какви су односи играча ван њега. Како изгледа тим Новог Пазара ван тренинга и утакмица?

- На терену смо складна породица, ван њега још складнија. Не постоји дан да нисмо заједно. Морам да истакнем улогу Адема Љајића. Величина је и ван терена, иницијатор је окупљања после утакмица и током недеље. Често групно одемо и до његовог ресторана.

Адем Љајић је заштитни знак Новог Пазара, Сејдуба Сума капитен. Ипак, како се Гвинејац само три пута нашао у стартној постави са капитенском траком око руке екипу сте извели на терен 16 пута. Кад се погледа ко све носи плаво–бели дрес то мора да је привилегија, па је право питање како се постаје капитен састава у којем просто врви од мајстора фудбала?

- Пре свега, то је велика почаст. Вероватно радом и трудом на тренинзима и утакмицама. Има ту и других ствари, никако мање важних. Људски се опходим према свима, челницима клуба, саиграчима, стручном штабу, навијачима, према свим запосленим у клубу до чистачица. Бити капитен једног од најбољих тимова Новог Пазара у његовој историји је за понос.

Голмани се хране одбранама. У тек завршеној полусезони било их је толико да би од њих могао да се направи занимљив кратки филм. Издвајала ли се нека?

- Ух, било их је баш много. Сортирао би их по тежини и важности мечева. Можда је најбоља она у мечу са Партизаном којом сам спречио Гајаса Захида да ме савлада, у сећању ми је и потез Луке Аџића на утакмици са Чукаричким кад је покушао да ме заобиђе. Добрих одбрана у континуитету било је и у мечевима са Црвеном Звездом, Вождовцем, ТСЦ-ом...

Задржали се у меморији и нека лоша реакција?

- Није пријатно причати о себи, али... Често имам замерке на сопствени рачун, али овога пута их немам. Не могу да се сетим да је био неки кикс. Нисам надмен, али просто није било прилике после утакмица за вагање типа – могао сам, нисам могао – закључио је Мирковић.