Mirković: Evropa kraj Jošanice nije samo san

U slučajevima kad nemate nikakva druga saznanja osim uvida u broj odigranih utakmica i na njima primljenih golova bez problema možete doneti poprilično validan zaključak o kvalitetu golmana. Još ako je dotični primao gol po utakmici, onda skoro nema greške da se radi o nekome ko baš vredi. Nikola Mirković, golman Novog Pazara, jedini je igrač plavo–belih koji nije propustio ni minut svake od 19 utakmica u kojima se njegova mreža tresla 19 puta. To su brojke koje tek kad se nafiluju utiskom daju pravu sliku vrednosti možda i najboljeg čuvara mreže prvog dela superligaškog prvenstva. Iako su reflektori fudbalske javnosti, kad je reč o Novom Pazaru, s pravom bili okrenuti u pravcu Adema Ljajića i Sejdube Sume skoro da ne postoji niko ko uz bok veličinama neće staviti i 32–godišnjeg Smederevca.

Da li je poraz od Spartaka u poslednjoj predstavi u 2023. godini donekle umanjio značaj postignutog u prethodnih pet meseci?

- Nije, ali ne mogu da kažem da nema gorkog ukusa. Teško nam je svima pao taj poraz. Nismo pretili u stilu da ćemo ih lako dobiti, ali nismo ni očekivali da izgubimo. Pokazalo se po ko zna koji put da nismo ekipa za igru po lošim terenima. To je stvarno tako, nikako pokušaj traženja opravdanja.

Aktuelna je priča o evropskoj pozornici gde bi se Novi Pazar prvi put u svojoj istoriji našao. Dva su puta kojim do nje može da se dođe (prvenstvo ili kup) i po oba za sada ekipa uspešno korača. Koliko je to ostvariva priča?

- Sigurno je da poslednji poraz neće i ne može da utiče na nas. Mnogo puta smo dokazali da vredimo i da je san o izlasku na internacionalnu scenu realnost. Sve što je u našoj moći učinićemo da „dovedemo Evropu” u Novi Pazar. Osećam da to prepoznaju svi, ne samo  igrači. Da se nismo kasno okupili bili bismo već sada mnogo bliže velikom cilju. Vidljivo je da nam je nedostajalo što svi zajedno nismo prošli letošnje pripreme.

U žrebu četvrtfinala Kupa Srbije izbegnuti su najjači rivali Crvena zvezda, Partizan, Čukarički i Vojvodina. S druge strane i treći put se gostuje, i to u Kragujevcu gde je u prvenstvu upisana ubedljiva pobeda 4:0. Da li vam put do Evrope kroz Kup izgleda izvesniji?

- Ozbiljan smo sastav sa realnim šansama na oba fronta. Kup je drugačiji samim tim što se igra samo jedna utakmica. Da smo domaćini bilo bi lakše, ali i ovako favorit ne postoji. Sve je otvoreno. U svakom slučaju, dobra stvar je da smo u ovoj fazi izbegli  najbolje.

Promenili ste veliki broj klubova tokom karijere. Neki od najpoznatijih su Napredak, Spartak, Rad, Atromitos, Sonderjiske, jesu li u pravu svi oni koji tvrde da nigde kao u Novom Pazaru niste toliko odskočili?

- Još je rano da na takav način svodim račune. Ovo je bila baš dobra polusezona, ali i ranije sam imao slične. Kao golman Spartaka iz Subotice dva puta sam izabran za najboljeg u Super ligi, u to vreme jedanput sam postao i treći najbolje ocenjeni igrač u njoj.

Zanimljivo je da ste po povratku iz Danske odabrali prvoligaške terene. Šta je bio razlog da prednost date Budućnosti iz Dobanovaca umesto superligašima, i da li je uopšte bilo poziva od strane klubova domaće elite?

- Bilo ih je, ali su finansijski bile takve da ih nisam ni uzimao u razmatranje. Baš nisu bili korektni. Iako sam već imao 30 godina nisam video ništa strašno u tome da izvesno vreme provedem u Prvoj ligi. Nije to uludo proveden period, s obzirom da sam dva puta proglašen za najboljeg golmana Prve lige. Bio sam strpljiv i što je još važnije standardan na golu. Znao sam da će kad-tad doći poziv koji se ne odbija. 

Na terenu se sve vidi, pa i to kakvi su odnosi igrača van njega. Kako izgleda tim Novog Pazara van treninga i utakmica?

- Na terenu smo skladna porodica, van njega još skladnija. Ne postoji dan da nismo zajedno. Moram da istaknem ulogu Adema Ljajića. Veličina je i van terena, inicijator je okupljanja posle utakmica i tokom nedelje. Često grupno odemo i do njegovog restorana.

Adem Ljajić je zaštitni znak Novog Pazara, Sejduba Suma kapiten. Ipak, kako se Gvinejac samo tri puta našao u startnoj postavi sa kapitenskom trakom oko ruke ekipu ste izveli na teren 16 puta. Kad se pogleda ko sve nosi plavo–beli dres to mora da je privilegija, pa je pravo pitanje kako se postaje kapiten sastava u kojem prosto vrvi od majstora fudbala?

- Pre svega, to je velika počast. Verovatno radom i trudom na treninzima i utakmicama. Ima tu i drugih stvari, nikako manje važnih. Ljudski se ophodim prema svima, čelnicima kluba, saigračima, stručnom štabu, navijačima, prema svim zaposlenim u klubu do čistačica. Biti kapiten jednog od najboljih timova Novog Pazara u njegovoj istoriji je za ponos.

Golmani se hrane odbranama. U tek završenoj polusezoni bilo ih je toliko da bi od njih mogao da se napravi zanimljiv kratki film. Izdvajala li se neka?

- Uh, bilo ih je baš mnogo. Sortirao bi ih po težini i važnosti mečeva. Možda je najbolja ona u meču sa Partizanom kojom sam sprečio Gajasa Zahida da me savlada, u sećanju mi je i potez Luke Adžića na utakmici sa Čukaričkim kad je pokušao da me zaobiđe. Dobrih odbrana u kontinuitetu bilo je i u mečevima sa Crvenom Zvezdom, Voždovcem, TSC-om...

Zadržali se u memoriji i neka loša reakcija?

- Nije prijatno pričati o sebi, ali... Često imam zamerke na sopstveni račun, ali ovoga puta ih nemam. Ne mogu da se setim da je bio neki kiks. Nisam nadmen, ali prosto nije bilo prilike posle utakmica za vaganje tipa – mogao sam, nisam mogao – zaključio je Mirković.