Златни ударац за Олимп

Освајачица једине медаље са гран при турнира  за Србију прошле сезоне Александра Перишић уједно је и прва наша репрезентативка у корејском борилачком спорту која је осигурала пласман за Олимпијске игре у Паризу наредног лета.

Квоту је испунила управо резултатима са елитног серијала такмичења, пошто је на ранг листи за категорију до 67 кг била четврта.

- Још увек нисам свесна шта сам постигла. Чак и кад сам узела телефон, отворила Инстаграм и видела да сви деле објаву да сам изборила визу за Париз, било ми је невероватно - почела је Александра разговор за Журнал.

Иако је на старту говорила у тону скромности, одлучно је нагласила да одлазак у главни град Француске неће бити ни приближно туристички.

- Мени је ово велики искорак у каријери, али још увек не осећам тежину притиска због тога. Породица, друштво и околина су поносни што сам успела да се квалификујем, али сам морала да им нагласим да нећу отићи у Париз да уживам, већ да хоћу да се вратим кући с медаљом. Људи који нису у спорту, углавном не разумеју да сви долазимо на Игре да их освојимо.

У „првој руци” се за Игре квалификовало шест девојака у њеној категорији. Очекивано, све познате могуће ривалке су озбиљне конкуренткиње за освајање места на победничком постољу, а 21-годишњакиња је издвојила једну.

- Францускиња Магда Вије-Енан. Из те дружине, само њу никад нисам савладала. Ипак, против ње сам улазила растерећено у меч, имала сам „респект” према њој. Увек сам губила од ње за длаку. Први сусрет нам је био на „Г” турниру у Белгији, кад сам тек стасавала за сениорски узраст, где је она већ била увелико искусна.

Подвукла је Александра да јој 28-годишња првакиња света пролетос у Бакуу и освајачица три гран прија не „лежи” по стилу, али и да је тај изазов додатно мотивише. Перишићева је оставила утисак да једва чека да је сретне на највећој светској позорници, на хостилном татамију у „Граду светлости”.

- Сви ћемо желети да се покажемо у најбољем светлу, а нарочито она пред домаћом публиком. Ипак, пашће она у Паризу - насмејана је обећала реванш. - Свако има ривале који му одговарају по начину борбе, као и оне који су незгодни. На мени је да јој се прилагодим и да искористим све што могу.

Без сумње јој је највећи успех у протеклој години било освајање златне медаље на Гран прију у кинеском Таијуану.

- У том тренутку сам била шокирана. Растерећена сам отишла тамо. Причала сам са тренером дан-два пред почетак да ћу сигурно узети злато. Није то било због притиска, само сам имала самопоуздање. Свесна сам била да треба да идемо корак по корак. Ипак, ухватила сам се за главу кад сам угледала жреб - насмејала се Перишићева.

Разлог за краткотрајну бригу било је упаривање са Минсео Нам из Јужне Кореје, од које је раније исте године Александра изгубила у Вушију - такође у Кини.

- Запитала сам се да ли је могуће да су се ове две ствари поклопиле, али сам обећала злато. Борба пре њене била је прва, која ми је увек најгора. Пошто сам ту „пустила” ноге, било ми је лакше. Корејку сам савладала, а потом и младу, енергичну Узбекистанку Ферузу Садикову.

У полуфиналу и финалу наишла је на, у буквалном смислу те речи, високе изазове у виду Нигеријке Елизабет Олучи и Белгијанке Саре Шари, 18-годишње првакиње света прошле године у Гвадалахари. Ове две девојке краси висина од 1,90 метара.

- Кад сам угледала прву ривалку... За главу вишу од мене... Рекох, биће ово занимљиво. Одговор тренера гласио је: „Ако не буде ишло тактички, ићи ћемо да је поломимо”. Принцип „удр'и и то је то”. А Сара је... Јој, стварно огромна девојка...

Открила је да је белгијски вундеркинд неретко тема девојака из репрезентације Србије, пошто је жреб често наведе баш на њих.

- Она је сада прва на олимпијској ранг листи. Ударци су јој лагани, али увек нешто промрља. Против ње је важила иста стратегија, која је уродила плодом. Иако сам њу и раније побеђивала, била сам под утиском због освајања злата. Савладала сам је кад је било најбитније, а она мене на мање важним такмичењима... Нек тако поново буде. Ипак, и њу видим као озбиљну ривалку на Играма у Паризу. Волела бих да се нађемо у финалу, мислим да смо обе то заслужиле.

Што се тиче припрема за олимпијску годину, оценила је да нема драстичних модификација, али и да разлике постоје у односу на остале.

- Ритам ће остати исти, а промена фокуса на специфичне ствари биће прилагођена противницама. Неке вежбе ћемо више форсирати, како бисмо се боље наоружали за предстојеће борбе. Ипак, не треба да се заборави да ћу се пре Игара борити на различитим турнирима, као и на Европском првенству у Београду, наредног пролећа.